Пленковић је јуче био домаћин словеначком колеги Мири Церару са којим је разговарао о разграничењу двеју земаља о чему, иначе, постоји арбитражна одлука коју, међутим, Хрватска не признаје.
Рок за почетак примене арбитражне одлуке истиче 29. децембра, а како је договор у Загребу поново изостао, Церар није искључио могућност да ће Словенија тужити Хрватску.
Загребачки портал с друге стране подсећа да Словенију јавно подржавају Немачка, земље Бенелукса и Европска комисија што, како оцењује, указује да Церар у рукама има јаче адуте.
"Словенија прихвата арбитражу и жели да је спровести, а томе су јавну подршку изразили и Немачка и земље Бенелукса, као и потпредседник Европске комисије Франс Тимерманс. Сви они прихватају арбитражу за коју се Хрватска и даље прави да не постоји, што је прилично апсурдна ситуација, односно затварање очију пред реалношћу", наводи портал.
Хрватску позицију, додаје се, у овом случају нико из Европске уније није пак јавно подржао, а и Пленковић је јуче признао да пријатељи Словеније и Хрватске у Европској унији желе да се ствар што пре реши.
Зато је Церар и споменуо могућност тужбе на Суду ЕУ-а јер би тиме додатно показао како Словенија поштује институције Уније и тражи рјешење проблема у европским правним и политичким оквирима.
Наводи се да би Хрватска дефинитивно требало да избегне судски процес јер ће се и у том контексту наћи у дефензивној позицији.
Сусрет двојице премијера у Загребу одрађен је првенствено како би обе стране могле рећи да су учиниле све пре истека рока за почетак имплементације арбитражне пресуде о разграничењу између двеју чланица Европске уније, оценио је Пленковића и Церара бивши хрватски амбасадор Ивица Маштруко.
Пленковић је “по својем старом обичају” предложио још једно оснивање комисије која би договорила разграничење између суседа и још једном показао да је оклевање основна особина његовог политичког деловања, сматра Маштруко.
“Сви у Хрватској су свесни да је арбитражна одлука за одређивање границе између Хрватске и Словеније и за 5 и за 10 и за 50 година. Хрватска страна заправо и нема приговоре на то како је арбитражом одлучено разграничење и једино што нас формално спречава у прихватању арбитраже је саборска одлука да Хрватска иступа из тог процеса", каже Маштруко уз напомену да Сабор може такву одлуку да промени с обзиром на нове међународне околности.
