Словенија је одбила да исплати око 40 милиона КМ (20,45 милиона евра) без камате, наводи се у тексту и додаје да, кад се урачуна и 47 посто на име камата, укупна сума коју је потраживалио неколико хиљада штедишта у БиХ на основу штедње у Љубљанској банци пре рата, достиже близу 60 милиона КМ (око 30,7 милиона евра).
Образложење суда је било кратко - да апеланти нису исцрпили све правне лекове, а пре свега, нису се обратили судовима у Словенији.
Председница Удружења штедиша у БиХ Амила Омерсофтић изјавила је за портал Клиџ да штедише нажалост нису имале новца да ангажују словеначког адвоката у том поступку, а по закону Словеније то је услов за подношење апелације.
"Ми смо тужили и Словенију и БиХ. Нама наша држава БиХ никада није осигурала доказе које смо могли и требали да приложимо у Словенији и докажемо наша права. БиХ је нама ускратила те податке, а с друге стране, наше власти су послале Словенцима наше рачуне и нашу личну документацију, што је Словенија злоупотребила и одбила наше захтеве за поврат штедње", рекла је Омерсофтић.
Додаје да је БиХ продала своје грађане и није их заштитила.
"Европски суд за људска права је утврдио да је наш новац у Словенији, али ми смо остали без њега. То је коначна одлука и више немамо ниједан начин да евентуално добијемо наш новац", закључила је Омерсофтић, преноси Клиџ.ба.
