У извештају, који је састављен на основу исказа запослених у Стејт департменту, односно запослених у дипломаатским мисијама САД широм света заједно са страним владиним званичницима, међународним организацијама, правницима, новинарима, академицима, заштитницима за људска и радничка права наводи се да су приметна бројна кршења људских права пре свега у Русији, где се наводи да су почињени ратни злочини, али и другим кршењима, пре свега према учесницима разних протеста широм света, односа према ЛГБТ популацији, родно заснованом насиљу.
Као главни "прекршиоци" људских права наводе се Русија због сукоба у Украјини, Иран због протеста након смрти Махсе Јине Аминија, Кина због наводних злочина над Ујгурима у Синђијангу, Бурма због војног режима, Авганистан због "опресивних и дискриминаторских мера Талибана против жена и девојчица, Јужни Судан због насиља на поднационалном нивоу.
Такође, у извештају се издваја и Сирија због режима који, наводи се "наставља да затвара, мучи и убија политичке противнике, бранитеље људских права и новинаре", а издвајају се и "ауторитарне владе – попут оних на Куби, Белорусији и Венецуели, које су наводно осудиле стотине или хиљаде мирних демонстраната на дуге и неправедне затворске казне.
Најновији извештај наводи и све већи утицај кршења људских права и злоупотреба према особама у маргинализованим заједницама које пате од негативних ефеката економске неједнакости, климатских промена, миграција, несигурности хране и других глобалних изазова.
Извештаји о земљама из 2022. посебно укључују појачано извештавање о такозваним праксама "терапије конверзије", које представљају присилне или недобровољне напоре да се промени нечија сексуална оријентација, родни идентитет или родно изражавање.
Демократија, људска права и радничка права се међусобно јачају, а подршка демократској обнови је од суштинског значаја за промовисање ових права.
Наводи се да Влада Србије није направила значајан напредак у истрази случаја убиства браће Битићи, као и да организације за људска права критикују континуирано величање ратних злочинаца и историјски ревизионизам у земљи у вези са сукобима из 1990-их у бившој Југославији.
Такође, критикују се и званичници због отворене подршке "осуђеним ратним злочинцима", наводи се да полиција туче затворенике, критикује правосуђе, недостатак ефикасног парламентарног надзора безбедносних агенција.
Додаје се да су независни медији били активни, али и ограничени презасићеношћу медијског тржишта и подршком владе провладиним медијима, а у извештају се критикује и недостатак слободе медијског извештавања и правосудни поступци у случају напада на медије.
У Извештају о тзв. Косову наводе се озбиљна корупција у влади и некажњивост, недостатак истраге и одговорности за родно засновано насиље, укључујући насиље у породици или интимном партнеру, сексуално насиље и друге облике таквог насиља, као и кривична дела која укључују насиље или претње насиљем усмерена на етничке мањине или друге маргинализоване заједнице.
У делу извјештаја о Црној Гори, Стејт департмент као значајна кршења људских права наводи извештаје о наводној тортури за коју су одговорни владини агенти, проблеме са независношћу правосуђа, рестрикције слободе изражавања, укључујући претње насиљем против новинара, о озбиљној корупцији у влади, изостанку истрага и одговорности за родно насиље, укључујући породично или насиље интимних партнера.
Такође наводи кривична дела која обухватају насиље или претње насиљем чија су мета особе са инвалидитетима и припадници националне, расне или етничке групе или ЛГБТ заједнице.
Извештај о Босни и Херцеговини указује да је долазило до мучења или нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања притвореника од стране полиције, као и насиља и претњи насиљем против новинара, мешања у слободу мирног окупљања и слободу удруживања.
Такође, у БиХ је забележено ограничење политичког учешћа за мањинске кандидате, корупција у влади, родно засновано насиље, укључујући породично и сексуално насиље и насиље над децом и ране и присилне бракове међу ромском популацијом.
Како се наводи, извештај обухвата стање људских права у 198 земаља, а овај годишњи извештај се објављује више од 40 година.
