Избори ће бити спроведени без претходне промене Изборног закона, који је, иначе, проглашен неуставним, што ове изборе, према оцени стручњака, сврстава у најнезвесније од завршетка рата. Осим неизмењеног изборног законодавства, као проблем тамошњи медији наводе и бирачке спискове који ниу пречишћени, па је у њима и велики број умрлих или расељених.
Упозоравају и да су највеће злоупотребе могуће приликом гласања у иностанству.
Такође, ови избори као и претходни се одржавају без спроведене пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру, па представници националних мањина неће моћи бити да буду бирани првенствено за цланове Председништва БиХ и делегате у Дом народа Парламентарне скупштине БиХ, на индиректним изборима који се спроводе након општих.
Последње истраживање о излазности на предстојеће изборе показало је да ће она бити мања у односуна све досадашње, до 50 одсто.
Одзив на општим изборима 1996. године био је 83 посто.Млади у бирачком списку БиХ чине једну петину, а апстинената је готово 50 одсто.У постојећим околностима процењује се реалним да БиХ нову власт након избора добије до пролећа наредне године.
За изборе су се пријавиле 72 политичке партије и 39 независних кандидата.У Централном бирачком списку, са стањем на дан 23. аугуста 2018, у БиХ је уписано 3.278.908 грађана са правом гласа.Број регистрованих гласача у Федерацији БиХ био је 2.092.336, а у Републици Српској 1.260.597.
Део регионалних медија сматра да би након избора могла да уследи велика политичка криза у целој држави, а пре свега у Федерацији БиХ. Водећи уставни сутрачњак у БиХ Недим Адемовић је у изјави за загрбачки недељник Глобус упозорио да ће у том већем ентитету БиХ избори бити спроведени, резултати проглашени али ће, каже, након тога наступити криза.
" Неће знати како да формирају власт јер сукобљене политичке групације имају различите ставове. То државу води у блокаду, чак би могао бити угрожен мир, а у том ће случају реаговати високи представник УН и можда ће интервенисати и војне снаге ако дође до проблема”, рекао је Адемовић.
Међу припадницима хрватског народа у БиХ постоји, наиме, бојазан да би Бошњаци поново могли да утичуна избор хрватског члана Председништва. Управо зато је актуелни хрватски члан Председништва БиХ и кандидат за други мандат у колективном шефу државе, Драган Човић, апеловао на бошњачке бираче да не бирају Хрватима политичке представнике.
"Ми инстирамо да народи легитимно бирају своје представнике", поручио је Човић, страхујући да би у супротном то могло да би то у постизборном периоду могло земљу да уведе у још дубљу политичку кризу.
Иначе, општа оцена посматрача и представника међународне заједнице је да предизборна кампања била разочаравајућа будући да није било разговора о питањима која су заиста важна за грађане као што су економија и владавина права.
Оцењено је и да грађанима недостаје политичка стабилност, владавина права, изгледи за посао, поуздана инфраструктура, квалитетно здравство и много других ствари које Европљани често узимају здраво за готово. Аналитичари сматрају да је у БиХ евидентно високо неповерење грађана, али и страних инвеститора у институције државе.
Због тога су, сматра се, предстојећи општи избори у БиХ важни за судбину те државе, јер правилним избором без страха грађани могу на демократски начин да изаберу појединце и политичке опције, које ће обезбедити просперитет земље и да зауставе масовни одлазак највиталнијег дела становништва, пре свега младих, у државе ЕУ.
Аналитичари Међународног института ИФИМЕС из Љубљане сматрају да су досадашње политичке опције на власти углавном из националних/националистичких странака упркос досадашњим великим обећањима државу у протеклих 30 година довеле на руб пропасти и у стање најсиромашније земље у Европи.
Грађани БиХ бираће у недељу чланове Председништва БиХ, представнике за Представнички дом БиХ, Представнички дом Парламента Федерације БиХ, Председника Републике Српске, Потпредседник Републике Српске и представнике за Народну скупштину Републике Српске, као и представнике за Скупштине кантона у Федерацији БиХ.
На изборима за чланове Председништва БиХ, бирају се три члана, по један из сваког конституивног народа Босне и Херцеговине. Мандат чланова Председништва БиХ траје четири године.За Председништво БиХ пријављено је петнаест кандидата: шест кандидата из реда бошњачког народа: Мирсад Хаџикадић (Мирсад Хаџикадић - Платформа за прогрес), Фахрудин Радончић (СББ БиХ), Сенад Шепић (Независни блок), Шефик Џаферовић (СДА), Денис Бећировић (СДП БиХ) и Амер Јерлагић (СзБиХ);
Пет кандидата из реда хрватског народа: Јерко Иванковић-Лијановић (НСРзБ), Драган Човић (ХДЗ БиХ), Бориша Фалатар (ДФ), Диана Зеленика (ХДЗ 1990) и Жељко Комшић (ДФ).Четири кандидата из реда српског народа: Мирјана Поповић (Српска напредна странка), Младен Иванић представник коалиције Савез за побједу, Милорад Додик (СНСД) и Гојко Кличковић (Прва СДС);
За председника и потпредседнике Републике Српске пријавило се укупно 37 кадидата, од чега су 21 независни кандидати.На изборним листама ће се наћи имена 7.497 особа које желе бити део власти.
