Православна митрополија црногорско-приморска, која се оштро противи доношењу владином Закона о слободи вероисповести, тражи то признање и уважавање и за три епархије - будимљанско-никшићку, Захумско-херцеговачку и Милешевску.
Затражено је закључивање уговора са Владом ЦГ којим би се, равноправно и под суштински истоветним условима, који су садржани у уговорима које је влада закључила са другим црквама и верским заједницама, регулисала питања од заједничког интереса.
Затражено је и доношење закона о реституцији и праведној надокнади бесправно одузете црквене имовине и одустајање од новог отимања имовине црквама и верским заједницама.
Такође, затражено је на Уставу и међународним стандардима засновано законско регулисање и поштовање аутономије цркава и верских заједница.
Поручено је да ови захтеви нису привилегије, већ опште право за све цркве и верске заједнице и поновљена порука са Тројичинданског сабора да ће Православна црква у Црној Гори чувати, обнављати и бранити све своје светиње.
Епископи, свештеници и верници, као грађани Црне Горе поручили су и да најодлучније стоје у одбрани своје вере и слободе, у одбрану својих неотуђивих грађанских права.
Указује се да остваривање верске слободе и практиковање верских права представља саму суштину људске слободе и људских права.
Подсећа се да је дужност државе да свакоме јемчи мир, права, правду и правну сигурност, а да је дужност државе и да јемчи слободу, која је природно право и да штити имовину, а не да је отима.
Упркос лосем времену, према званичним проценама сабору је присуствовало између 6.000 и 7.000 верника, а било би их, што је потврдио и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, и више да је неким верницима из Републике Српске, БиХ и Србије, који су кренули на сабор, био дозвољен улазак у Црну Гору.
Епархија милешевска је саопштила да њеном свештенству није дозвољен улазак у Црну Гору, а у саопштењу се наводи да су заустављени на граничним прелазима у Ранчу Пољу, Чемерну и Добракову.
На сабору су прочитана и писма подршке која су Митрополији црногорско-приморској упутили Васељенски патријарх, Синод Руске православне цркве, Украјинска православна црква, монаштво Манастира Хиландара и папа Фрања, а који су сагласни да је предложени закон о вероисповести дискриминаторски, с циљем отимања имовине МЦП у корист неканонске ЦПЦ.
У писму које је Васељенска патријаршија упутила председнику Црне Горе, Милу Ðукановићу, поручује се да су с чуђењем примили вест да је шеф црногорске државе изразио подршку стварању Црногорске православне цркве (ЦПЦ), као и да је влада усвојила закон о слободи вероисповести, који подразумева подржављење имовине МЦП и још три епископије.
