Како је саопштено из Српске православне цркве (СПЦ) ново име архива треба да одговара стварности и буде у служби Цркве света културе.
Све је, како се наводи, проистекло из једног папиног прогласа "Историјско искуство", у којем је поглавар Католичке цркве инсистрао на транспарентности.
Тако ће 2. марта ове године бити отворена и доступна документација из понтификата папе Пија XII, којем критичари приписују чињеницу да за време Другог светског рата није протестовао против холокауста.
Експерти се надају да ће међу доступним документима наћи изворе о тадашњој дебати у Ватикану.
Овај тајни архив Ватикана у близини Сикстинске капеле одаје пре профани утисак.
У читаоници, која делује светло и модерно, седи десетина истраживача са својим лап-топом рачунарима и древним документима и књигама пожутеле хартије.
Ова збирка је јединствена. С једне стране, овде су похрањени документи Цркве који сежу 1000 година уназад.
Државни архиви садрже примарне изворе одређене земље, Ватикански тајни архив, пак, документацију из читавог света.
Онај ко се креће кроз тамне и уске коридоре докумената, налази се у шетњи кроз историју света.
Овде су конзрваторски похрањени сви закони које је Света столица прокламовала, дипломатска кореспонденција и документи моћних и утицајних фамилија
Према речима црквеног историчара и експерта Петера Гумпела само из времена понтификата папе Пија XII биће доступно више од 16 милиона страница из времена његовог понтификата који је трајао до од 2. марта 1939. до 9. октобра 1958.
У Апостолском архиву је дневно на располагању 60 места за истраживаче, а свако одобрење за истраживање се чека максимално три месеца.
Након добијања дозволе истраживачи су дужни да поднесу и захтев за улазак у архив, а реч је пропису који важи и за све друге архиве у Ватикану.
Приоритет уласка у архив ће имати 10 истраживача из Америке, двојица од њих из Музеја сећања на Холокауст, седморица из Израела, 14 из Немачке, 16 из Италије, 20 из Источне Европе, као и други из Француске, Шпаније, Латинске Америке.
А теме о којима се очекују сазнања су на првом месту Други светски рат, холокауст, немачка окупације Италије, атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки у Јапану, оснивање Нато и Варшавског пакта...
Теме су и о крају колонијалног доба у Азији и Африци, рату у Индокини, почетку оснивања Европске заједнице, теолошким расправама око неких догми или допуштење историјско-критичке егзегезе у католичкој теологији из 1943. године.
