угрожено је сиромаштвом и друштвеном маргиналзацијом.
Ове бројке показују да су странци тиме двоструко угрожени сиромаштвом него што је то случај са Аустријанцима (16 процената).
Сиромаштво погађа много чешће децу из породица придошлица него што је то случај са њиховим осталим вршњацима.
Такође су овој деци знатно лошије перспективе образовања.
Држављанство само по себи није одлучујуће за стање социјалне угрожености.
Већу улогу при томе игра ниво образовања, будући да високо образоване особе које нису аустријски држављани имају мање предиспозиција да буду погођене сирмаштвом.
Према мишљењу Конференције за борбу против сиромаштва, високи ризик западања у сиромаштво код страних држављана као и мигрантских породица се може приписати улози више фактора.
Најчешћи фактори могуће угрожености сиромаштвом су ниски ниво образовања, ограничени приступ тржишту рада, ниска примања, деквалификација на тржишту рада, запостављеност на тржишту становања као и дискриминишуће правне одреднице.
Како се истиче, постоји више могућности за побољшање екномске ситуације породица и особа мигрантске позадине као и страних држављана у Аустрији.
Равноправне шансе на тржишту рада, боље признавање квалификација стечених у иностранству, те и више образовних шанси за социјално запостављене групе су неке од ових могућности.
Конференција за борбу против сиромаштва сматра такође да је потребна политика која се залаже за конкретне мере подстицања равноправности шансе, поштовања и толеранције.
Ссефови држава и влада ЕУ су 2010. године у оквиру стратегије "Европа 2020" поставиле циљ да до 2020. године умање број сиромашних за 20 милиона.
У периоду од 2011. (24,3 процената) до 2012. (24,8 процента) у оквиру Европске уније се међутим бележи тренд раста.
(Танјуг)
