У питању је једна од најважнијих спољнополитичких одлука у новијој америчкој историји, а то је: да ли би амерички војници требало да се повуку из Ирака.
Након што је америчка војска дроном убила иранског генерала Касима Сулејманија на багдадском аеродрому сукоб између Ирана и САД је ескалирао. а Ирак се нашао између две ватре, наводи Дојче веле.
Прошлог викенда је због тога ирачки парламент затражио од свих страних војника да напусте земљу.
С обзиром на озбиљност ситуације, америчка политика сада делује прилично обезглављено, примећује DW.
У понедељак је у јавност процурило писмо америчке војске ирачком војном руководству у којем се најављује "премештање" америчких јединица, а које завршава речима: "Ми поштујемо Вашу одлуку да захтевате наш одлазак".
Нешто касније, међутим, стигао је и деманти, наиме, према речима шефа америчког генералштаба Марка Милеја то је била несмотреност, само прва груба скица писма која никако није требало да буде доспе у јавност.
Намера да се америчке трупе повуку из Ирака се дакле оповргава, а САД за то имају више разлога.
Војно присуство у Ираку, наиме, за Америку је од стратешког значаја.
"С једне стране ми на тај начин можемо да одржавамо личне контакте с припадницима ирачке војске", каже Мајкл О''Хенлон, стручњак из америчког труста мозгова Брукински институт.
"Ми тако можемо одмах да видимо ко је тамо јак, а ко слаб. У прошлости су тамошње снаге безбедности бивале брзо злоупотребљаване у разне политичке сврхе, чим бисмо се ми повукли", тврди О''Хенлон, а то, додаје, онда представља ризик за америчке трупе у региону.
С друге стране, ту је питање борбе против терористичке милиције Исламске државе (ИД).
"Ирак лакше може да се бори против ИД када ми пружамо подршку из ваздуха или у облику информација тајних служби, каже О''Хенлон за Дојче веле.
Напомиње да уколико би се Американци повукли врло је неизвесно како би се борба против тероризма наставила.
"Лако је могуће да би и у том случају ирачке снаге наставиле с том борбом", процењује О''Хенлон али не искључује ни могућност да би ИД могла поново да ојача.
DW пише и да када су се у октобру прошле године америчке снаге повукле са севера Сирије отворен је пут за турску интервенцију. Курдски борци, који су сада морали да се бране, нису истовремено могли да чувају заробљене борце ИД, тако да је стотине њих побегло из затвора.
Ситуација у Ираку је додуше другачија од оне у Сирији, али ризик да би након повлачења америчких снага борба против тероризма могла да ослаби је реалан, примећује DW.
"Могло би да дође до распада система прибављања информација тајних служби", упозорио је још прошле године Брајан Кац, бивши званичник ЦИА у интервјуу магазину "Атлантик".
"Људи су најбољи извор информација, а њима су потребни контакти и поверење. То се ствара само на лицу места", напомиње Кац.
Уз то, присуство САД у Ираку важно је и због успостављања противтеже утицају Ирана у региону, а што је управо сада од велике важности за Трампову владу.
"САД показују Ираку да Иран није једина сила којој може да се обрати", каже О''Хенлон.
У случају да се америчке снаге повуку у Ираку би могло да дође до хаоса, сматра он и додаје да Иран покушава да профитира од сукоба шиита, сунита и Курда, до којег би у том случају могло да дође.
Тако ослабљен Ирак одговарао би иранским интересима, јер, сматра О''Хенлон, Техеран би могао да се побрине да се онемогући неки каснији повратак америчких трупа и то тако што би се ирачка влада ослабила у тој мери, да она не би била у стању да потпише неки нови уговор са САД.
"Или би могло да дође до мешања у регионалну трговину нафтом, рецимо што би се Ирак присилио да смањи извоз нафте, што би довело по њеног поскупљења", напомиње О''Хенлон.
До даљег ће, тако се бар чини, САД покушавати да избегну те негативне последице.
То је потврдио и амерички министар одбране Марк Еспер: "Не постоји одлука о напуштању (Ирака). Ми немамо никакве планове за одлазак".
