Најсмртоноснији облик ханта вируса откривен је баш у Србији ЊЕГОВА СМРТНОСТ ЈЕ ДАЛЕКО ВЕЋА ОД ОСТАЛИХ СОЈЕВА
Најопаснији ханта вирус у Европи носи име Београда.
Убија 12 одсто заражених, изазива унутрашња крварења и отказивање бубрега.
Док се на луксузним крузерима који плове европским морима проглашавају карантини због ширења ханта вируса, научници упозоравају на језиву чињеницу: најсмртоноснија варијанта овог невидљивог непријатеља носи име наше престонице и деценијама се крије у нашој непосредној близини!
Научна потврда: Београдски сој је најбруталнији
Драма која је почела на туристичким рутама широм Европе скренула је пажњу јавности на Добрава-Београд вирус (ДОБВ), патоген који не прашта. Иако се различити сојеви овог вируса појављују од Немачке до Русије, научна истраживања потврђују да је сој изолован у Београду најагресивнији и најкобнији по човека.
Стручњаци у свом раду јасно праве разлику између "блажих" европских варијанти и оне која вреба на Балкану. Док варијанте у Естонији или Немачкој пролазе готово без симптома, "београдски" генотип изазива стравичне последице.
У научном раду који анализира ову претњу стоји застрашујући закључак.
- Добрава-Београд вирус је највирулентнији (најопаснији) хантавирус у Европи и одговоран је за готово све фаталне случајеве хеморагијске грознице. Редослед опасности је јасан: док су остали сојеви блажи, генотипови "Добрава" и "Београд" изазивају тешке клиничке слике са стопом смртности од чак 10 до 12 одсто! - истакли су научници.
Док други ханта вируси у Европи имају смртност мању од 0,1 одсто, Добрава-Београд вирус (ДОБВ) је права "црна удовица" међу патогенима.
У земљама бивше Југославије и Грчкој, где доминира најопаснији генотип, стопа смртности се деценијама креће између 10 и 12 одсто. То практично значи да се сваки десети случај завршава фатално.
Зашто је овај вирус опаснији од осталих?
За разлику од обичних вируса који изазивају стомачне тегобе на бродовима, ДОБВ напада директно бубреге и изазива унутрашња крварења (хеморагијску грозницу).
Смртност без премца: Сваки десети заражени овим сојем не преживи.
Невидљиви пренос: Вирус се шири преко микро-честица које остављају глодари. Довољно је да удахнете прашину у зараженом простору и пакао почиње.
Симптоми замке: Први знаци су висока температура и бол у мишићима, због чега многи мисле да имају обичан грип или јачу прехладу, губећи драгоцено време за лечење.
Европа на ногама, Србија у приправности
Појава ханта вируса на крузерима подигла је ниво безбедности у свим европским лукама. Ипак, епидемиолози упозоравају да је права опасност у унутрашњости, у руралним пределима и старим објектима где живи шумски миш – главни преносилац најсмртоноснијег "београдског" генотипа.
Ако сте боравили у природи, чистили подруме или викендице и осетите нагли скок температуре уз јаку главобољу, хитно се јавите лекару. Код Добрава-Београд вируса, разлика између живота и смрти мери се сатима!
Симптоми
Нагла и веома висока температура.
Бол у доњем делу леђа (знак да бубрези отказују).
Црвенило лица и очију (изгледају као "закрвављене" очи).
Појава ситних тачкастих крварења по кожи.
Чудо и ужас у клиничкој пракси
Најзначајнији и најцитиранији пример у науци јесте управо изолација вируса из 1992. године, која је заувек променила медицинску мапу Европе.
У Институту за имунологију и вирусологију "Торлак" у Београду, научници су идентификовали вирус код пацијента који је имао најтежи могући облик хеморагијске грознице са реналним синдромом (ХГБС). Пацијент је имао масивна унутрашња крварења, потпуни престанак рада бубрега и драматичан пад крвног притиска.
Овај случај је био толико специфичан јер је показао да вирус не напада само шумске раднике, већ може погодити било кога ко дође у додир са контаминираном средином. Управо тај београдски пацијент постао је "нулта тачка" за дефинисање најопаснијег генотипа на свету, јер је вирус узет директно из његове крви био идентичан оном пронађеном у природи, потврђујући директну везу између глодара и смрти човека.
Док Европа прати ситуацију на мору, наука нас подсећа да је "најгори од свих" рођен и именован баш овде, у срцу Балкана.