БИЗНИСМЕН РАЗБЕСНЕО СРБИЈУ: „Ако немаш за два мора, немој ни да идеш!“ КАДА ЈЕ СКРОМНОСТ ПОСТАЛА СРАМОТА?
Лето је некада мирисало на слободу. Одлазак на море био је ствар здравља, пуњења батерија и чистог породичног задовољства.
Није се питало где сте одсели, нити колико сте лежаљки изнајмили. Било је битно само да се стигне до обале.
Међутим, сведоци смо радикалне промене друштвене парадигме. Неки сматрају да се летовање више не мери нивоом одмора и количином смеха, већ дубином џепа и количином новца коју сте спремни да дате пред очима јавности. Одмор је трансформисан у арену за бахаћење, а они који на море иду само да би уживали у мору, преко ноћи су постали мета осуда и подсмеха од стране одређених људи.
Недавно је пажњу јавности привукла изјава једног домаћег бизнисмена који је изнео теорију која је многе оставила у шоку: "Ако немаш за два мора, немој ни да идеш. Море кошта 2.000 евра, ако немаш 4.000 евра немој да идеш јер ти – немаш."
Овакав наратив, који одлазак на море дефинише као ексклузивну привилегију богатих, оголио је нову, прилично сурову реалност.
На овакве елитистичке ставове убрзо је стигао гласан и емотиван одговор са друге стране екрана, који је пренео глас хиљада обичних породица. Једна мајка је отворено поделила своје искуство, подсећајући нас на то шта је некада била суштина летовања.
По тој логици моја деца море не би у животу видела - написала је она, објашњавајући да су годинама, по савету лекара због здравља деце, проводили по три недеље на мору са свега 300 евра, па наставила:
Кувала сам сваки дан, правила сендвиче, мазала паштету, кувала гриз и качамак, пекла палачинке... Нисмо ишли по ресторанима, нисмо кафенисали по кафићима, али смо сваке године били три недеље на мору и деца су била здрава. Каква су ово данас просеравања побеснелих људи? Глуми се лудило.
Када је скромност постала срамота?
Некада је било потпуно нормално понети сопствени сунцобран, намазати паштету на плажи и купити породични сладолед у самопослузи. Нико се због тога није осећао мање вредним. Напротив, то је био део шарма и колективног искуства летовања.
Летовање је постало питање престижа, то је постало део неког социјалног имиџа. Поред присуства друштвених мрежа и савремених технологија, многима изгледа важније да направе постове и фотографије са летовања него шта се на том летовању дешава. Људи данас прате све, ко је где био, које је локале постетио и коју је храну јео што је на ивици неукуса, самим тим изостаје приватно уживање. Ја често своје клијенте питам да ли иду на летовање да бисте уживали или да бисте се показали. Ако вам је до престижа, уз вештачки интелигенцију можете да направите летовање из снова и да покажете да сте били на разним локацијама ако вам је до показивања и ако вам је то толико важно - каже психолог Александра Јанковић.
Данас се, подстакнуто нереалним стандардима са друштвених мрежа, креира атмосфера у којој је скромност постала срамота.
У нека, не тако давна, времена је летовање било везано за то да ви само одете из своје средине. Неретко се дешавало да су деца летовала код баке и деке. Летовање није било везано за то да одете на скупа путовања, већ само промену средине. Нама је било пријатније летовање код баке и деке где смо имали другу врсту слободе да нам се није ишло на море јер ту направите свој нови аранжман и неку нову екипу са којом боравите. Сада је очигледно све постало питање престижа и нас по друштвеним мрежама бомбардују сликама из далеких дестинација где су сви срећни, задовољни и насмејани. Није поента приче да ви прикажете најбољу верзију себе,а да све оно што од тога одступа склањате. Међутим са тим се живи, то је проблем. Често се догађа да људи потроше огромне количине новца за летовања, па онда грцају у дуговима месецима, па им после летовања следи депресија и суочавање са реалношћу - каже она.
Млади људи се бомбардују порукама да, уколико не могу да обезбеде скупоцене аранжмане, не треба ни да покушавају да стварају породице или путују.
Први критеријум за све треба да нам буде да је то време за одмор и време да се човек ресетује, да напуни своје унутрашње батерије, локација није битна. Можете напунити батерије и у селу и у посети пријатељима, битно је само да промените амбијент, то је поента приче, а не да себе финансијски исцрпите до те мере да то после буде несносно. Ред летовања, ред кредита, тако је постало данас. Посебно је важно за родитеље деце који не могу да приуште летовање због цена аранжмана. Они треба да приуште себи припрему за летовање, па плаћање истог, а након тога треба и да плаћају трошкове за школу. Људи треба да се фокусирају на унутрашње задовољство, а не на спољашње које служе другима, а не нама самима. Није фер према себи, не треба толико да будемо усмерени на аплауз који ће нам дати други. Нећемо за скромна летовања добити аплауз, али ћемо се осећати добро и то је најбитније - закључује Јанковић.
