ЧЕКАЛИ СУ ЈЕ ГОДИНАМА, А ОНДА СУ ЧУЛИ ДА БЕБА НЕЋЕ ИМАТИ ПОЛА СРЦА Упркос свим компликацијама и операцијама, Ана се не зауставља и ускоро пуни две године
Ана је била дуго ишчекивано дете, а онда је рођена превремено, са пола срца. Мама Соња је открила све о животној борби ове храбре девојчице.
Колико је живот непредвидив, најбоље знају Соња Костић (44) и њен супруг који су неколико годинама чекали дете, а када се трудноћа догодила, стигла је потврда лекара да беба нема пола срца. Да, добро сте прочитали. Ипак, њих двоје су дали све од себе да беби Ани не мањка љубави и пажње, док им је она узвратила неодољивим осмехом, али и бригом с којом ће морати да живе до краја живота.
Како изгледа борба једне мајке још од седмог месеца трудноће, када је родила ситну, превремено рођену бебу и то са ретком срчаном маном, најбоље зна Соња Костић, Београђанка која годинама са супругом живи у Француској.
Заједно су прошли "трње и камење", и то не само у трудноћи и након ње, него и пре него што су сазнали да ће постати родитељи.
Како Соња каже, чекали су њихову Ану годинама, а тек након процеса вештачке оплодње, трудноћа се напокон догодила.
"Када сам била пети месец, послали су ме на детаљан преглед односно ултразвук срца бебе код специјалисте кардиологије. Тада смо сазнали истину која нам је у потпуности променила животе и суочила нас са суровом реалношћу која нам није нудила излечење. Нашој беби је константована хипоплазија десног срца и плућне артерије, што значи да наша беба нема пола срца. Нема десну страну срца, није се развила. Лева се развила, десна није", прича нам ова храбра мајка присећајући се тог тешког периода.
Суочени с том страшном дијагнозом, Соња и супруг су се трудили да мисле позитивно, жељно ишчекујући њихову бебу.
А онда је уследио нови шок - хитан царски рез у седмом месецу.
"Када су ми лекари дијагностиковали прееклампсију, одлучили су да се то вече ради хитан царски рез. Сва срећа па није било места у болници, због чега су ме сместили у порођајну салу, где сам спавала три ноћи. И самим тим сам продужила труноћу и то да се моја беба још мало развије", прича нам она.
Доктори су јој рекли да ако је породе, можда беба неће преживети.
"И испало је супер што није било места јер сам на крају изгурала још десетак дана. Ана се, тако, родила 20. јануара, на Светог Јована, месец и по дана пре термина. Наша Ана, наше мало, ситно срцуленце".
Истраживање
С обзиром на то да ништа није знала о дијагнози с којом се родила њена ћерка, Соња је истовремено постала и истраживач, копајући по интернету и тражећи информације о тој срчаној мани коју има Ана.
"Пронашла сам момка који живи с том маном. Повезала сам се с њим и с његовом породицом, а његова мама ми је дала такве речи охрабрења и подршке, да сам имала осећај да нисмо сами у свему овоме. Одгајање Ане чинило ми се много лакшим, безбрижнијим, иако је заправо било тешко и ризично", наставља даље она.
Иако Ана физички нема видљива ограничења, њена мама каже да је главна ствар у томе да се не прехлади и не добије температуру.
"Када се разболимо, нама пада сатурација, а Ана већ има ниску сатурацију, тако да када се разболи, постоји могућност да дође до компликација. Зато она, за сада, не иде у обданиште и трудимо се на све начине да се не разболи и да не добије температуру", објашњава она.
Мноштво операција
Ана је имала операције на отвореном срцу и две катетеризације, односно процедуре које се користе за дијагностиковање и лечење болести срца и крвних судова.
"Са три недеље је имала компликацију, са осам месеци је имала озбиљан захват, а сада нас чека трећа операција. Она већ сад има 79 одсто инвалидитета. Када се заврше сви захвати, имаће вероватно 100 одсто инвалидитет до краја живота", прича она.
Ани је, објашњава она даље, оштећен рекурентни нерв, што је резултирало парализом леве гласне жице.
"Морамо да водимо рачуна када једе, да не оде храна у погрешном смеру зато што може да дође до гушења. Оно што је разликује од друге, здраве деце јесте то шиштање које се чује код ње јер има дисфонију због те гласне жице. И онда то звучи онако мало горе него што и јесте".
Упркос свему томе, Ана се не зауставља, наглашава њена мама.
"Ана је једна живахна девојчица која ускоро пуни две године. Свуда се пење, скаче, а ми је не спутавамо у томе, пуштамо је да сама осети своје границе. Што се тиче неке будућности, због срчане мане, препорука лекара је да се Ана професионално не бави спортом. Како сатурација може да падне ако се разболи, онда може да падне и у великим напорима, тако да не би требало да се умара".
Међутим, лекари су истакли да ће Анино срце само одлучити колики физички напор ће она моћи да издржи.
"Њено срце ће одлучити све. Нас не може да буде страх за њу када је она толико храбра и не боји се ничега. То је наша Ана", каже Соња.
Наташа Златковић
