ДОК СРБИЈА СПАВА, ОН КРЕЋЕ У 5 УЈУТРУ За многа планинска домаћинства и усамљене старачке куће, Жељко је једина веза са светом

Један од таквих који су у суровим планинским селима на падинама Маљена и Сувобора увек први на линији одбране јесте путар Жељко Јеремић, човек који ове зиме брине о више од педесет локалних и сеоских путева у најзабитијим крајевима западне Србије.

Жељков радни дан почиње у цик зоре – тачно у пет ујутру. Тада седа у камион-чистач, свима познату грталицу, и креће да крстари путевима које снежне вејавице умеју да затрпају до непрепознатљивости. Често тај радни дан потраје до поноћи. И тако данима. Без календара. Без сата.

– Имамо солидне машине и трудимо се да помогнемо народу. Проћи ће снег, како да се не одазовеш кад су људи у невољи. Спаваћу налето. Топли оброк од фирме нам не треба. Народ нас сачека са чајем, са храном. Сад су славе, то нам је већа препрека од снега: не дају да прођемо а да бар не узмемо кафу, комад пршуте – каже Жељко за РИНУ.

За многа планинска домаћинства и усамљене старачке куће, Жељко је једина веза са светом.

– Дочекују ме као род рођени. Није реткост да, док чистим снег њима, донесем лекове, храну, било шта што им треба из продавнице. Јер на планини помоћ се не мери обавезом, већ људскошћу – рекао је Жељко.

Прексиноћ, Жељко није био само возач – био је и ватрогасац. Када се у селу Коштунићи запалила једна кућа, он је заједно са својим помоћником Радовином Мирковићем стигао пре првих комшија. Брза реакција и присебност спасили су дом људима и штета је остала минимална.

Зато су мештани пет сувоборских села одлучили да предложе Жељка Јеремића за општинску награду. На председнику општине је да процени, али у народу дилеме нема.

– Нема сумње да Жељко заслужује свако поштовање. Синоћ сам га звао око девет увече. Јавили су му да је један старији човек у селу Гојна Гора поломио ногу. Тамо се није могло камионом. Жељко је упалио скип и отишао по човека. Помогао му је да се изнесе и збрине. Дао Бог да је кући стигао пре један-два сата иза поноћи, јер јутрос га чека нових двадесет центиметара снега – каже Иван Дамљановић, председник МЗ Коштунићи.

Речи хвале стижу и из Прањана. Радовин Веселиновић, председник те Месне заједнице, каже да се Жељко у свако доба дана и ноћи јавља на телефон.

– Ја не знам кад тај човек спава. Никад није било да се не јави на телефон. Све путеве које данас чисти од снега он је летос насипао, равнао, копао канале. Скоро све их је правио и поправљао, а данас их чува од мећаве. Никад га нисам видео љутог. Никад никоме није рекао ‘нећу’. Он просто не уме да одбије помоћ.

За удаљена планинска села, Општина Горњи Милановац је обезбедила нове машине, нови скип, као и депонију ризле и соли у Прањанима, одакле се материјал развози и посипа по путевима. Председник општине Дејан Ковачевић тим потезом није решио само зимске проблеме, већ и летње – бујице, одроне и насипање путева у овим брдским крајевима.