ДОНИРАО ЈЕТРУ БОЛЕСНОМ КОЛЕГИ Свештеник Дарко спасао живот свештенику Богдану, каже да ни секунд није размишљао ЖИВОТНУ ОДЛУКУ ДОНЕО НА ЈОВАЊДАН (ФОТО)
У тренутку кад је живот свештеника Богдана Стјепановића (38) из Бијељине био угрожен, свештеник Дарко Перић (41) из Пилице није оклевао.
Иако је знао да може угрозити своје здравље, дао му је део јетре и омогућио му нови почетак.
Отац Дарко, који је већ 16 година парох у Пилици код Зворника, донирао је чак 60 одсто јетре како би спасао живот дугогодишњем пријатељу и колеги, свештенику Богдану, који се још увек опоравља након трансплантације извршене 16. марта у болници у Истанбулу.
Једино решење била је трансплантација
Богдан се лечи већ две и по године.
- Имао је четири пута корону и услед тога је дошло до затајења јетре. Једино решење била је трансплантација. Богдан је у процесу опоравка на интензивној нези - рекла је у кратком разговору за Курир Богданова супруга Јована Стјепановић, која је уз њега у Турској.
Имају четири ћеркице, које мајку зову свакодневно да питају за тату, плачу, недостају им, а о њима тренутно брину баке.
У свету у ком ретко ко мисли на друге, свештеник Дарко је без размишљања, на празник Светог Јована Крститеља, одлучио да да део себе.
Пријатељи 20 година
- На празник ми се јавила жеља да му спасем живот јер му је био угрожен, био сам му последња прилика. Иста смо крвна група, али морао сам да прођем многа тестирања како би се утврдило да ли могу да будем донор. Богдан и ја се познајемо са студија у Београду, дружимо се и одржавамо контакт већ 20 година. Иначе сам био на пракси у манастиру Драгаљевцу, где његов отац Лазо службује и данас - прича за Курир отац Дарко.
Своју одлуку је саопштио оцу Богдану, који се обрадовао, рекавши му: "Не знам шта да кажем ни како да ти се одужим."
- Желео сам да помогнем као хришћанин, брат и свештеник. У Истанбул смо стигли 5. марта заједно, са мном је у пратњи била и супруга Радмила. После урађених додатних анализа, трансплантација јетре је извршена 16. марта. Донирао сам 60 одсто органа. Опоравак је текао редовно, било је тешко након захвата, био сам на одељењу седам дана, али како су дани одмицали, боље сам се осећао. Након прве контроле добили смо дозволу да идемо кући - наводи отац Дарко.
Ризик и за донора
Опоравак свештеника Богдана трајаће много дуже због саме комплексности операције.
- Његова супруга Јована каже да има помака и да је боље. То ми много значи.
Два неуспела покушаја
За лечење оца Богдана раније су организоване и акције прикупљања помоћи, у које се укључио велики број грађана и јавних личности, што додатно говори о подршци коју је имао током борбе за здравље.
- За оца Богдана је акција прикупљања средстава кренула 1. октобра прошле године. Многи су учествовали, и ми као свештеници, све са циљем да се прикупи новац за трансплантацију. Њему је хитно била потребна трансплантација, а у међувремену су била два неуспела покушаја - каже отац Дарко.
Постојао је ризик и за њега као донора, али како каже, свесно је потписао сагласност да пристаје. Између осталог, обавештен је и да постоји бојазан од смртног исхода. Велика подршка су ми били супруга и син Филип.
- Нисам ни секунд размишљао нити се премишљао, само сам желео да му спасем живот! И тамо у болници се нисмо раздвајали, дружили смо се и пружали подршку. Пархохијани су поносни на мене. Многи су изненађени, чуде се и не могу да верују да у времену кад нико никоме неће да да ни јединицу крви неко даје део свога бића да би тај други наставио да живи - закључио је отац Дарко.
(Kurir.rs)