ЕВО КАКО СЕ НАПЛАЋУЈЕ АКО ПАДНЕТЕ НА ЛЕДУ Ово су докази који су вам потребни, а ево и у којим случајевима СИГУРНО добијате одштету!

Једно од основних начела овог закона јесте забрана проузроковања штете, што значи да је свако дужан да се уздржи од поступака којима може угрозити безбедност других. Посебно је важно што се за штету насталу од ствари или делатности које представљају повећану опасност за околину – као што су необезбеђени шахтови, клизаве површине или неисправна опрема – одговара и без доказивања кривице. У пракси то значи да повређени грађанин има право да тражи накнаду штете од одговорног лица или институције уколико до повреде дође због небезбедног јавног простора.

Да би се право на одштету остварило, неопходно је реаговати одмах након незгоде. Препоручује се позивање Хитне помоћи, уз инсистирање да лекар прецизно наведе начин настанка повреде и њену тежину. Такође је важно фотографисати место или узрок незгоде, обавестити полицију и узети контакте евентуалних сведока. Сва медицинска документација и докази треба да се прикупе и сачувају у што краћем року.

Висина одштете у пракси, у зависности од врсте повреде:

• Око 120.000 динара – повреда у јавном превозу услед наглог кочења
• Око 120.000 динара – угруваност након пада у тржном центру
• Око 120.000 динара – лака повреда настала падом на степеницама
• 110.000–130.000 динара – повреда у теретани услед пуцања сајле
• Око 130.000 динара – угануће настало падом на тротоару
• 120.000–150.000 динара – ујед пса луталице
• 120.000–150.000 динара – пад у шахт са огуљеним рукама и ногама
• 150.000–200.000 динара – пад у шахт са једним или више прелома
• 400.000–450.000 динара – тешке телесне повреде

Ко одговара за пад на клизавој улици?

За безбедност јавних површина одговоран је управљач простора, што може бити:

• Град или општина (улице, тротоари, тргови),
• Јавно комунално предузеће задужено за одржавање,
• Приватни власник (испред зграда, локала, пословних објеката).

Ако тротоар или улица нису очишћени од снега и леда, или нису посути сољу/пескаром у разумном року, постоји основ за одговорност.

Да ли се мора доказивати кривица?

Не увек. Према Закону о облигационим односима, за штету насталу од опасних ствари или опасних ситуација (лед, поледица, неодржавана јавна површина) одговорност често постоји и без доказивања кривице, осим ако одговорно лице докаже да је:

• предузело све потребне мере одржавања, или
• да је штета настала искључиво кривицом повређеног.

Колика одштета се досуђује за пад на леду?

У пракси се најчешће досуђују следећи износи:

• Око 120.000 динара – лакше повреде, угруваност, нагњечења
• Око 130.000 динара – уганућа и истегнућа
• 150.000–200.000 динара – преломи костију
• 400.000 динара и више – тешке телесне повреде или трајне последице
  (Износи зависе од тежине повреде, дужине лечења и судске процене.)

Како да добијете одштету?

• Фотографије клизавог места (лед, снег, непосут тротоар),
• Лекарску документацију са јасно наведеним узроком повреде,
• Сведоке, ако их има,
• Полицијски записник (ако је позвана полиција).

Ако је у тренутку незгоде падала јака мећава или је поледица тек настала, одговорно лице може покушати да се ослободи одговорности тврдећи да није имало довољно времена да реагује – зато је време настанка незгоде често пресудно.