ЕВО КО У СРБИЈИ ИМА ПРАВА НА НОВЧАНУ НАДОКНАДУ ДРЖАВЕ КАДА ДОБИЈЕ ОТКАЗ Највише можете да добијете 76.000 динара, а постоји и временски оквир у којем морате да се пријавите

Иако закон јасно прописује услове, многи грађани нису упознати са својим правима, па у пракси долази до бројних забуна и непријатности.

Према правилима Националне службе за запошљавање (НСЗ), незапослена особа има право на новчану накнаду ако је у претходних 18 месеци радила најмање 12 месеци са пуним радним временом и уредно плаћала доприносе. Међутим, ово право може лако да се изгуби – и то из више разлога.

Ко нема право на надокнаду?

Најпре, особа која је сама дала отказ, без оправданог разлога, нема право на накнаду. Такође, особа која је отказ добила због сопствене кривице, на пример због дисциплинске повреде или тешке грешке, не може да рачуна на помоћ државе.

Особе које су имале своју агенцију која је регистрована у АПР-у, морају да провере стање исте. Ако је агенција у стању мировања, неће имати право на надокнаду све док иста не буде избрисана из регистра АПР-а.

Уколико се пропусти рок остаје се без права на надокнаду

У случају да добијете отказ, веома је важно да знате да постоји и временско ограничење. Неопходно је да се пријавите НСЗ-у најкасније 30 дана од престанка радног односа. У случају да пропустите овај рок, остаћете без права на надокнаду.

Право на помоћ не могу остварити особе које су у пензији

Такође је важно нагласити да право на помоћ не могу остварити ни они који већ примају пензију, било да је реч о старосној, инвалидској или породичној. Јасно је да се рад на црно се не рачуна. У случају да је особа радила без уговора и пријаве, неће имати довољан стаж да оствари право на накнаду.

Управо због ових услова, бројни радници остају без подршке система, иако су остали без посла. С друге стране, они који су испунили прописане услове могу рачунати на државну помоћ у облику месечне новчане накнаде, чији износ зависи од претходних примања.

Износи надокнаде повећани

Од 1. фебруара 2025. године, у складу са годишњим усклађивањем са инфлацијом, износи месечне новчане накнаде за незапослене у Србији су повећани. Према подацима Националне службе за запошљавање (НСЗ), нова основица дневне новчане накнаде износи 1.467,50 динара.

На основу ове основице, најнижи месечни износ новчане накнаде сада износи 32.858 динара бруто, док је највиши износ 76.169 динара бруто. Висина новчане накнаде одређује се као 50 одсто просечне зараде коју је незапослени остварио у последњих шест месеци пре престанка радног односа. 

Међутим, закон прописује да овај износ не може бити нижи од 80 одсто нити виши од 160 одсто минималне зараде утврђене за месец у којем се врши исплата.