(ФОТО) КУЋА ПУНА СЛОГЕ И ЉУБАВИ Милка и Ненад имају осморо деце, ово је њихов рецепт за срећу

Њихово богатство је пуна кућа љубави и деце. Имају осам малишана – пет синова и три кћерке. Почетком двехиљадитих вратили су се у село и почели да формирају своју породицу. На свом личном примеру показују ону народну „где чељад нису бесна - кућа није тесна“, али и ону да дефинитивно слога кућу гради.

Милка је из оближњег села, а судбина је њу и Ненада спојила на игранци. Њихова љубавна прича трајала је свега седам дана пре него што су се венчали у импровизованој свадби под шатром, на којој је било стотинак људи. Од тада су нераздвојни - у животу, у послу, у муци и радости. Баве се пољопривредом, обрађују земљу, а Ненад ради и физичке занатске послове. Породица Јовановић позната је и по томе што заједно ради на грађевини - Милка на мешалици, Ненад зида.

„Кад сам је упознао, рекао сам себи она ће бити моја жена. У кући нема луксуза, али има много љубави и реда. Свако зна своје обавезе. Деца помажу у свему, од чувања млађе браће до рада у пољу. Ујутру се договарамо ко иде са мном у њиву, ко чува Вукана, ко спрема ручак. Ја кажем: помозите мајци, и слушају. Заједно и радимо, она одлично ради на мешалици. Ја не могу да уградим материјала, колико она може да направи“, каже за РИНУ Ненад.

Велика хероина ове приче свакако је Милка, која је родила осморо малишана и највише води бригу о њима. Она је јединица и зато је желела да има велику породицу, а та жеља јој се остварила.

„Мени није било важно где живимо, већ с ким. И да опет бирам, опет бих све исто урадила. Мој дан почиње у пет ујутру. Најтеже ми је можда суботом и понедељком, јер су суботом сви ту, а понедељком сви иду. Суботом перем седам машина веша, понедељком четири. Осталим данима једна-две, али се машина врти сваког дана“, прича ова пожртвована мајка.

Иако се не жале, тешко је. Само за једну туру доручка треба минимум десет јаја, а за патике и гардеробу је потребна вештина економисте.

„Кад треба да се купе патике, имам утисак да обувам стоногу“, каже Ненад уз осмех.

Милка додаје да имају срећу што су им деца скромна и добра, не траже много али се они ипак труде да им обезбеде колико могу.

„Они не траже скупе ствари, задовољни су и са тренерком од 1500 динара. Кад су у питању патике, то гледамо да буду мало скупље. Срећна сам што смо сложни и што у породици имамо пуно љубави, то је најважније“, каже Милка.

Недавно је у двориште Јовановића стигао нови члан - трактор. Њиховој срећи није било краја.

„То је 12. члан наше породице. Милош је заплакао од среће. До сад сам све обрађивао са култиватором из ’79. године, сад имамо праву машину. Ово је велика ствар за нашу кућу и породицу“, поносно прича домаћин.

У овом дому старих темеља живи права српска прича - о скромности, раду и љубави. А како рече Ршум: „Није богат ко има волова, него ко има синова и кћери“.