ГЕРО ЧУВА СКОРО ЗАБОРАВЉЕН ЗАНАТ Потезима ужареног метала претвара дрво у светињу УРАДИО ПРЕКО 1.000 ИКОНА И ПОКЛОНИО ИХ МАНАСТИРИМА

Иако се данас препознаје као посебан вид ликовног стваралаштва, ова техника своје корене има у старим занатским вештинама, па се с правом може сматрати древним уметничким занатом који спаја ручни рад, прецизност и стваралачку душу.

Некада је красила предмете свакодневног живота, док се данас враћа као драгоцени облик рукотворина, аутентичан, спор, стрпљив, настајући потез по потез, мирноћом и вештином.

Овај занат захтева сигурну руку, стрпљење и осећај за светло и сенку, због чега се пирографија сматра истанчаном уметничком дисциплином у којој сваки траг носи печат човека који га је створио.

Један од ретких мајстора у западној Србији који чува и обнавља ову вештину јесте Милован Коловић Геро из Бапског Поља, човек вештих руку, дубоке вере и неисцрпне посвећености, који је до сада израдио више од хиљаду крстова и икона.

На једном од својих путовања на Свету Гору, где редовно одлази у складу са благословима, добио је дрво маслине на коме управо осликава крст.

„Уз Божју помоћ када га завршим и када лакирам, биће дариван на Светој Гори у неком манастиру. Техника којом радим је пирографија, прво изрежем и благо урадим дуборез, а затим загревањем жице и ватром осликам крст, икону или други мотив“, каже Коловић, присећајући се почетака свог пута.

Почео је 2014. године, у тренутку животних искушења. Већ 2015, на свом првом одласку на Хиландар, схватио је да жели да иконописање и пирографија буду део његовог свакодневног живота.

Данас, са више од хиљаду урађених икона, највећи део својих радова поклања манастирима на Светој Гори и у Србији.

Пре него што почне да пали дрво, најпре скицира светитеља, пажљиво бира линије, а затим полако прелази у стварање сенки које икони доносе дубину.

Најчешће ради на липовом дрвету, које, како каже, „најбоље прима сваки потез ватре“, док тврђе врсте попут храста користи за рад са израженим дуборезом.

„Након скицирања исцртавам основне линије, а затим сенчим како бих добио светлије и тамније делове. Најчешће радим на сувој липи, јер је најзахвалнија. Техника захтева смиреност, десетак дана духовно мирног рада, а некада и до два месеца ако то тражи унутрашњи мир“, објашњава овај мајстор.

Многе његове иконе настале су на необичним комадима дрвета који су му сами „дошли у руке“, попут јасике пронађене поред стругаре, од које је створио икону Свете Петке са позлатом и драгим каменом, или старог, више од века старог комада добијеног на благослов у Хиландару, на којем је пирографијом исписао Исусову молитву.

Пирографија у рукама Милована Коловића Гера превазилази занат и постаје уметност на дрвету, сусрет човека и ватре у коме настаје посебан, свети рад.

У времену брзине и пролазности, Геро чува једну од најстаријих уметничких вештина и дарује јој ново достојанство, а свака његова икона сведочи о вери, смирењу и тајни стварања које траје још од давних времена и како каже припада древном уметничком занату.