ЧУВЕНА АНА ЧУС, ВИШИВАРКА, 67 ГОДИНА ИМА СТАРИ ЗАНАТ У РУКАМА Словачке ношње иду и до 1.000 евра, а са 84 године некада шије и до ТРИ ПОСЛЕ ПОНОЋИ! Ево шта је имала да поручи вештачкој интелигенцији
Кад смо дошли код вишиварке Ане Чус у Бачки Петровац, почетком априла, дочекало нас је сунце, а испратио снег. То је био знак да нам је време проведено у причи било пријатно, раздрагано и опуштајуће, и да је одлазак из њеног дома имао само једну поруку- морамо опет да се вратимо и донесемо сунце.
Као девојка, са 17 година, почела је да се бави израдом словачке народне ношње и кројењем, а данас има 84 године. Више од шест деценија има стари занат у рукама, а преко њега обишла је неколико земаља.
-Моја мајка је радила словачке сукње, од ње сам све научила. Моја породица је била пољопривредна и када сам завршила школу кренула сам овим да се бавим и није ми криво. Радим то што волим- рекла је Ана за Дневник.
Када се удала, већ је научила да шије и словачке блузе и венчанице, а за свој рад истиче да је увек био најбољи. То је пре неколико година приметио и уметник Павел Сурови, са којим је кренула у сарадњу.
Ана некада шије и до три сата након поноћи, када каже да „ради добро“.
-За једну сукњу, кецељу и блузу, треба ми више од недељу дана. Везем и цвеће на кашмир сукњу. Не бих морала да то радим, али то ме држи у животу- истиче наша саговорница и додаје да за једну сукњу треба шест метара материјала, а за карнере чак 11.
Цвеће на словачкој ношњи представља добродржећу материјалну ситуацију породице и најскупљи је комад који има управо овај симбол лепоте, а неки радови иду и преко 1.000 евра.
Ова Словакиња израђује сукње, блузе, штиркане сукње и украсе за главу, који се зову колесо, што значи точак и који могу бити тешки и до пет килограма! И данас јој муштерије доносе старе ношње како би их поправила и у њих унела нови живот.
-Некада је то било много пара, али сада није. Раније се више носила ношња, али сада само две жене у цркви недељом у Петровцу носе, и фолклорна друштва. Жао ми је због тога- рекла нам је Чус која чува и ношњу своје бабе, која траје више од једног века!
Мало користи мобилни телефон, каже да је познају преко фиксног, а и то јој одмара главу, према њеним речима. Воли да је позната, као у осталом и сви.
Препознају је и у Словачкој, била је позвана и у Француску, али истиче да није могла да иде „јер и код куће има посла“.
Жао јој је што никада није водила тачну евиденцију колико је комада народне ношње урадила за 67 година, иако јој неколико соба у породичној кући заузимају управо традиционални комади.
-Вештачка интелигенција не може да ме замени. Они мисле да све знају. Они иду по своме. Тешко да има ко да ме замени, нема много жена које ово раде. Почињале су многе, али то је тешко. Можда и јесам ушла у историју Бачког Петровца- сагласила се са нама Ана.
Пројекат „Стари занати - нова шанса” реализује Дневник Војводина prеss, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.