ХЛЕБ ИЗ КЕСЕ - КОЛИКО ЈЕ ЗАПРАВО ЗДРАВ? Ево шта стручњаци кажу о адитивима, ПРОДУЖЕНОЈ СВЕЖИНИ и утицају на наша црева и шећер у крви

Мекан, без тврдих корица, спреман за јело. Колико је хлеб из кесе који има продужену свежину, здрав за употребу и који му то састојци одржавају свежину, за Euronews Србија објашњава професорка докторка физичке хемије, Светлана Станишић.

Хлеб продужене свежине резултат је контролисане производње и израде, а поставља се питање како он има тако дуго свежину, на неким паковањима стоји да је рок употребе чак месец и по дана.

"Када је у питању хлеб продужене свежине, он има доста адитива и можемо рећи да је у категорији ултра прерађене хране. Кад погледате списак тих адитива, видите међу њима разноразне емулгаторе, које су неке врсте глицерида", каже Станишић.

Додаје да емулгатори обезбеђују мекоћу и стабилност хлеба, а додају се такође и масноће, шећер, разни ензими, киселине, нека од њих је аскорбинска витамин Ц, али додају се и лимунска и друге киселине. 

"Укратко да кажемо да ли је то канцерогеније. Није. Моја једна студенткиња једном је на предавању упоредила те запаковане тортиље са сухомеснатим производима и рекла је да је у истој категорији што се тиче ризика зато што има велики број адитива. Јесте чињеница да има доста адитива, али нема канцерогене супстанце, као што има сухомеснато", каже Станишић.

Додаје да је показано, да конзерванси из тих хлебова продужене свежине утичу штетно на микрофлору, односно мењају састав тог цревног микробиома.

Професорка истиче да ни бели хлеб не може да се похвали тиме да је најхранљивија намирница коју можемо да купимо. Конзумирање веће количине хлеба утиче на гликемијски индекс, односно подиже ниво шећера у крви.

"Да бисмо смањили тај утицај на гликемијски индекс, можемо, на пример, да га тостирамо. Тостирањем се за 25% смањује гликемијски индекс после уноса хлеба, односно таквог хлеба, а тостирањем након смрзавања 40%", каже наша саговорница.

Саветује да када тостирамо хлеб, водимо рачуна, да не буде црн, него треба да буде онако златно-жут, зато што и та црна места могу да имају акриламид, а прегоревањем долази до стварања канцерогених места.

Хлеб од киселог теста

Потребно је напоменути све већу популарност хлеба од киселог теста, који је често присутан на друштвеним мрежама јер га многи праве код куће. Овај хлеб може да траје дуже од обичног хлеба из пекаре,  чак до недељу дана. Иако временом постане тврђи, и даље може да се користи.

Професорка Станишић наводи је да је то могуће због процеса ферментације. Хлеб од киселог теста је добар за цревну флору и генерално представља здравију опцију, нарочито за оне који га припремају код куће. Такође, препоручује се да, уколико се у хлеб додају семенке, буду од проверених произвођача и херметички запаковане, јер су такве семенке контролисане и безбедније за употребу.