„У ХОДУ ПИЈЕМО ВОДУ, АЛИ СВИ МОРАЈУ БИТИ ЗБРИНУТИ” Кардиолози примили 40 одсто више пацијената са инфарктом, а хладни талас тек долази

Кардиолози Ургентног центра последњих дана имају око 40 одсто више пацијената са акутним инфарктом миокарда. Међу њима су и млађи и старији, али највише хронични кардиоваскуларни болесници. 

О разлозима таквог пораста и утицају ниских температура на срце, за РТС је говорио професор др Предраг Митровић. Према његовим речима, ниске спољашње температуре су најнеповољнији временски услов за кардиоваскуларне, нарочито хроничне болеснике.

„На хладном ваздуху крвни судови се сужавају и скупљају, и ако је већ постојао проблем на крвним судовима, то најчешће доводи до појаве акутног инфаркта миокарда”, рекао је кардиолог.

Др Митровић је открио да је највише хроничних болесника, јер су они „увек на ивици да сваког тренутка добију нешто ново”, али међу пацијентима има и старијих и млађих који раније нису имали дијагностиковане срчане тегобе.

„Долазе први пут, нису знали да имају проблем, а сада се јављају са озбиљним симптомима”, истакао је др Митровић и напоменуо да се нови хладни талас тек очекује.

Говорећи о разликама у симптомима, професор Митровић је истакао да пацијенти који се први пут јављају најчешће имају епизоде болова које трају дан или два и често не верују да је реч о срцу. Са друге стране, код хроничних болесника болови трају дуже, понекад и две до три недеље.

„Они узимају нитроглицерин и терапију, али та привремена терапија у оваквим стањима често није довољна и на крају дођу код нас”, рекао је професор, уз напомену да сви пацијенти, без обзира на претходно стање, на крају заврше у коронарној јединици.

Коронарне јединице Ургентног центра су, како је доктор објаснио, пуне и имају и прекобројне болеснике.

„Ургентни центар мора да прими све пацијенте и да их смести како зна и уме. То за нас није ништа ново. Сви добијају адекватну терапију и сигурно су збринути на правом месту”, нагласио је професор Митровић.

Описујући дежурства, он је истакао да су изузетно напорна.

„Не можете да седнете ни минут да попијете воду. Само у ходу, али навикли смо, посебно у оваквим временским условима. И лети, када су велике врућине, ситуација је слична, стално је велики проток пацијената”.

Поред инфаркта, у Ургентном центру се у последње време лечи и велики број других тешких стања.

„Има доста плућних емболија, болесника са тромбовима, затим дисекција аорте, односно поремећаја великих крвних судова који излазе из срца, најчешће због варијација крвног притиска. Чести су и поремећаји срчаног ритма, од АВ блокова до ситуација када је неопходно уградити пејсмејкер”, рекао је професор Митровић и додао да је присутна „комплетна кардиолошка патологија”.

Када је реч о превенцији, савети важе за све.

„Они који морају да излазе по овако хладном времену, треба да се постепено привикну на температуру, да застану у улазу или испред куће пре него што изађу. Најгора је нагла промена ваздуха”, упозорио је др Митровић.

Напоменуо је да шал није довољан, јер штити само врат и грло.

„Битно је да не удишемо хладан ваздух. Када хладан ваздух уђе у плућа, долази до вазоспазма, зато треба заштитити уста и нос”, објаснио је кардиолог и саветовао што мање излазака, посебно када је температура испод нуле.

За хроничне болеснике савети су исти.

„Да не излазе ако не морају, да заштите дисајне путеве ако излазе, да редовно узимају терапију и, ако она није довољна, да се јаве свом лекару. Најбоље је да бораве у просторији са сталном, стабилном и топлијом температуром”, закључио је професор др Предраг Митровић.

РТС/ Мондо