КАКО ДА СВЕ ПРОЂЕ ГЛАТКО Привикавање деце на вртић често не иде лако ОВО СУ НАЈЧЕШЋЕ ГРЕШКЕ КОЈЕ РОДИТЕЉИ ПРАВЕ И КАКО ИХ ИСПРАВИТИ

И док стручњаци препоручују да се дете не даје у колектив пре треће године, многи немају избор. Педагог Драгана Денчић истиче да не постоји упутство које родитељи могу да прате како би адаптација прошла "глатко", већ да морају да ослушкују своје дете и да му буду сигурна лука. 

Обилазак предшколске установе пре поласка у вртић, упознавање са васпитачицом и постепена привикавање на групу уз присуство родитеља. Родитељи затим долазе све касније по дете док оно не остане први пут на спавању.

У случају да се дете не разболи и адаптација крене из почетка, овакав сценарио трајао би вероватно неколико недеља. Међутим, нема много запослених родитеља који могу временски да приуште овакав начин привикавања на вртић. 

Да буде још теже, у веку друштвених мрежа родитељи су бомбарадовани саветима и примерима како би идеално привикавање на вртић требало да изгледа, уз сталне напомене да дете не треба давати у вртић пре треће године. Живот, међутим, није Инстаграм и родитељи нису само временски ограничени, већ и правилима конкретних предшколских установа. 

Прихватити реалност, без осећаја кривице

Педагог Драгана Денчић каже за РТС да је родитељска кривица готово свакодневно присутна у разним сферама одгајања деце, али да родитељи, ако немају другу опцију до вртића, морају да нађу начин да прихвате ситуацију. 

- Уколико је реалност таква да не постоји друга опција, онда се родитељски капацитети усмеравају на то да буду сигурна лука и подршка детету. То значи - бити ту за дететове сузе, тугу и све друге емоције које могу да се јаве. Детету је то велика промена и потребно му је да зна да је виђено, да је нормално то што осећа, да је прихваћено и да су родитељи ту као подршка - каже Драгана Денчић. 

Привикавање на вртић уз присуство родитеља

Препорука је да родитељи прве дане буду заједно са дететом у вртићу. На сајту ПУ "11. април" наводе да је предвиђено да то траје недељу дана, а циљ је да се деца са новом и непознатом средином, другим одраслима и децом упознају у присуству особе којој највише верују (родитељ). 

Први дан дете са родитељем проводи у групи око 30 минута. Током тог периода упознаје се са новим окружењем, васпитачима и другом децом уз родитеља. 

Други дан дете са родитељем проводи у групи до сат времена. Родитељи се постепено одвајају од своје деце и дете се укључује у игру са другом децом. 

Трећи дан дете долази са родитељем у групу на сат времена. Родитељ у групи проводи краће време са дететом (док се дете не заигра), а потом напушта групу на 15-ак минута. Током овог времена васпитач ће се посветити детету и пратити његову реакцију на одвајање од родитеља. По повратку у групу родитељ се са дететом задржава још 15-ак минута у групи, а потом са дететом напушта групу.

Четврти дан родитељ долази са дететом у групу, али је напушта непосредно након доласка. Дете у групи борави самостално до сат времена или дуже према процени васпитача. 

Пети дан родитељ на јутарњем пријему предаје дете васпитачу и не борави у групи са дететом. Дете у групи борави самостално до сат времена или дуже према процени васпитача. 

На сајту Предшколске установе "11 април" наводи се и да у току боравка деце са родитељем у групи дете може показати жељу да дуже остане. 

- Али ово понашање детета треба искористити и прекинути му боравак када му је најлепше како би пожелело да се врати - напомињу. 

Наредне недеље дете се од родитеља одваја на јутарњем пријему. Дете самостално борави у соби, а дужина боравка се постепено продужава према процени васпитача и у договору са родитељима.

Како родитељи да се поставе

Педагог Драгана Денчић родитељима саветује да покажу пред дететом да имају поверења у одрасле који раде у вртићу, као и да имају отворену комуникацију са васпитачима - да питају све што их занима и да предложе нешто ако мисле да би помогло детету. 

Подједнако је важно разговарати с дететом о предстојећој промени. 

- Не морају разговори дуго да трају, кроз игру, неколико речи о предстојећој промени. Не причајте детету оно што не знате, као рецимо "тамо ће ти бити лепо". Ви то не знате. Али држите се онога што знате - поручује педагог. 

Током боравка у просторији у почетку привикавања на вртић препоручује родитељима да учествују у истраживању простора. 

- Не само да то даје осећај сигурности, већ Вама даје материјал за убудуће. Рецимо једно јутро идете да видите да ли је зека и даље у кућици у којој сте га оставили - додаје. 

Пре одласка у вртић, јутарња рутина може помоћи детету да осети повезаност, сигурност и да буде спремније за изазове који га чекају. 

- Некој деци прија да се мазе пола сата, док друга желе да заједно припремају оброк. Јутарња рутина је време повезивања, поготово у периоду адаптације. Требало би да буде са што мање тензије и журбе. Поента је да дете осети повезаност и сигурност како би било спремније за изазове које носи тај дан - истиче Драгана Денчић. 

Ко треба да води дете у вртић

Организација око тога ко води дете у вртић је договор између родитеља, али пракса је показала да је у већини случајева добра идеја да мајка буде на адаптацији, због природне повезаности и осећаја сигурност, напомиње наша саговорница. Међутим, некада је потребна и замена. 

- Ја лично сам мишљења да уколико дође тежи дан и мајка не може без бриге да остави дете, да је боље да тај дан преузме тата. Ово причам и из искуства. Било је дана када сам мислила да ћу да се расплачем још код куће. Деца осете то. Њима је потребна сигурна лука. Ако тај дан немате капацитета за то, сјајно је да преузме неко други, неко близак детету - објашњава. 

Када разговарате с дететом пре раздвајања пожељно је рећи када ћете доћи по њега. Међутим, детету неће помоћи ако кажете да ћете доћи за два или три сата. 

- Деца пре 18 месеци (оквирно) немају осећај времена. Не на начин на који ми одрасли имамо. Њима ништа не значи када кажете да ћете доћи за два сата. Они заиста не знају да ће се мама вратити. Наравно, није то тако просто, али ако бих пробала на основни ниво да спустим, то је тако. Поготово ако је то ново искуство за дете. И то је заиста логично. Као опција која може да да неки оквир детету је да кажете "долазим после спавања", на пример - каже педагог Драгана Денчић. 

Ритуали и трикови

Оно што такође може помоћи деци јесу одређени ритуали јер пружају осећај сигурности и предвидљивости. Драгана Денчић на примеру свог детета описује шта им је помогло. 

- Лично смо имали свакакве ритуале, од тога да се бира гардероба за тај дан, да се измишљају приче на путу до вртића, да се слуша музика и пева из свег гласа, да се увек нека играчка вози са нама (и чека за повратак), па до тога ко који дан звони на вртићко звоно. Све је то корисно, колико год ситно деловало - истиче. 

Важан је и начин на који родитељ после целог дана у вртићу приђе детету. 

- Рецимо, моменат да се обрадујете када дођете по дете, и да се спустите на његову висину, да се прво обратите детету, а не васпитачици - то је нешто што, такође, чини велику разлику - истиче Денчићева. 

Лично искуство адаптације

Истиче да су одређена понашања приликом привикавања на вртић очекивана, попут суза. 

- Свако дететово понашање је симптом нечега, и сматрам да је пожељно да му се посвети пажња кад год је то могуће. Неће увек бити могуће, нећете увек моћи да препознате до чега је - каже Денчићева. 

Описала је и како је трајала прва адаптација у случају њене ћерке. 

- Први покушај адаптације моје ћеркице је трајао четири дана, након чега сам ја одустала. Она није плакала у вртићу, и то су ми са поносом преносили на вратима. Сузе и одбијање је било присутно пре уласка у вртић. Мени то што она није плакала није био показатељ добре адаптације већ великог осећаја несигурности да она може да испољи то - рекла је. 

Било је и других сигнала - да се детету које плаче не придаје никаква пажња "јер је он такав стално", као и да су хтели да јој отму уплакано дете из руку. 

- Мени је то показивало да адаптација не тече добро. Одрасли нису успели да остваре однос са њом. А то је одговорност искључиво одраслих особа. Ово није упућено ништа негативно ка вртићима и васпитачима, далеко од тога. Ја сматрам да је већина људи који раде тај посао заиста сјајна, и да га раде са великом љубављу - рекла је Драгана Денчић. 

Она је повукла ћерку из вртића и након два месеца је кренула на привикавање у други вртић. 

- Имала сам могућност да сачекам још два месеца, имала сам могућност да пронађем други. Многи родитељи то немају. Тада бих саветовала отворен разговор са установом - закључила је педагог Драгана Денчић. 

(Telegraf.rs)