ЗА ЧИСТИЈИ ВАЗДУХ И РЕКЕ Министарка Павков: Зелена агенда није списак лепих жеља, него трасиран пут до чистијег окружења

Министарка заштите животне средине Сара Павков у разговору за "Вечерње новости" открива када ће промене бити видљиве, шта ће се прво мењати у градовима и општинама, као и како ће Зелена агенда, која је недавно усвојена за период до 2033. године утицати на живот. Она говори и о милионским улагањима у еколошку инфраструктуру, новим зеленим пословима, али и о границима које ће сваки развојни пројекат морати да поштује када је реч о заштити природе.

Како бисте "превели" Зелену агенду на језик обичног грађанина? Шта ће просечна породица у Србији, захваљујући овој стратегији, за 10 година имати или доживети другачије? 

- Зелена агенда, управо и говори о томе како желимо да изгледа свакодневни живот грађана, у складу са еколошким стандардима. Ово је први плански документ ове врсте у Србији, дуго и темељно припреман, који заједно са Акционим планом, даје јасан оквир шта треба да радимо и у ком правцу желимо да наша земља иде у области заштите животне средине. Суштина стратегије јесте да све области, не само заштиту животне средине, повежемо у систем који ће истовремено штитити природу, подстицати економски развој и на крају значајно утицати на бољи квалитет живота грађана, што је и наш крајњи циљ и основни мотив због којег ово радимо.

Када говоримо о квалитету ваздуха, који је један од већих проблема у Србији, шта се може очекивати? 

- Квалитет ваздуха је годинама високо на лествици приоритета Владе Србије, као тима и Министарства заштите животне средине. Били смо вредни и до сада, и већ сада смо премашили циљ да до 2027. заменимо 200 котлова у јавним установама. Замењено је око 6.000 котлова у домаћинствима уз подршку Министарства заштите животне средине, а држава обезбеђује такву подршку за грађане и кроз конкурсе Министарства рударства и енергетике. Од 2020. успели смо да обезбедимо средства за садњу више од пола милиона садница широм земље. Само у овој години стигли су захтеви за куповину више од 1.000 електричних возила, што је одличан показатељ. Борба за чист ваздух је заједнички задатак читавог друштва и свако у свом домену, уз подршку државе, мора да да максимум.

А Да ли Стратегија поставља јасне границе заштите природе и здравља грађана када је реч о плановима за отварање нових рудника?

- Стратегија не одлучује да ли ће се неки рудник отворити или неће, али и у њој смо јасно потврдили наш став да сваки развојни пројекат, без обзира на то из које је области, мора да испуни прописане услове заштите природе. Очигледно је да је рударство у последње време мета за скупљање политичких поена, уз потпуно игнорисање чињенице да рударство у Србији има дугу традицију, а у појединим деловима земље управо од те делатности непосредно зависе радна места, животни стандард и развој читавих локалних заједница. Ми ћемо се бавити чињеницама и добробити грађана, а ту је суштина следећа: не смемо да се супротстављамо сваком развојном пројекту већ да, као и до сада, инсистирамо да пројекти буду у складу са прописима, условима заштите природе и проценом утицаја на животну средину. 

Шта Стратегија предвиђа када је реч о отпаду? Хоће ли грађани коначно добити функционалан систем раздвајања отпада и рециклаже у свим градовима и општинама? 

- Изградња зелене инфраструктуре је неопходан предуслов да бисмо имали функционалан систем управљања отпадом. У последњим годинама обезбедили смо 300 милиона евра које улажемо у изградњу седам регионалних центара за управљање отпадом, где ће се третирати отпад из 47 локалних самоуправа са више од 1,5 милиона грађана. Такође, ове пројекте реализујемо и у сарадњи са ЕУ, а предвиђена је изградња регионалних центара и кроз пројекте других министарстава. Важно је да грађани знају да, од припреме документације до реализације на терену, такви пројекти не могу да се заврше у кратком року, али су резултати већ очигледни: на примеру регионалног центра Каленић-Уб и Пирот видимо да идемо у одличном смеру. Током августа ће 15 локалних самоуправа са око пола милиона грађана, кренути да вози отпад у нови модерни регионални центар Каленић-Уб. То је доказ да говоримо врло конкретно и да смо још како способни да реализујемо захтевне пројекте. Визија Србије председника Републике Александра Вучића подразумева савремене стандарде и развијену инфраструктуру, и то је оно на чему посвећено радимо за бољитак свих. 

Да ли Стратегија доноси конкретна решења за пречишћавање отпадних вода и заштиту река? 

- Без обзира на то што је Стратегија први такав свеобухватан документ, то не значи да ми нисмо и до сада радили на важним еколошким питањима. Напротив. Увелико радимо и на изградњи канализационе мреже широм Србије, као и изградњи и модернизацији постројења за пречишћавање отпадних вода. Стратегија, наравно, садржи смернице како бисмо у наредном периоду наставили још ефикасније. Подсетићу да је у протеклом периоду, од укупно планираних 418 километара канализационе мреже, завршена изградња 192 километра комплетне мреже у одређеним насељима. У току је изградња још 226,35 километара, од чега је већ изведено око 124. 

Ако бисте морали да издвојите три промене које би сваки грађанин Србије требало да осети до 2033. захваљујући овој стратегији, које би то биле? 

- Прво је свакако чистије окружење, ваздух, воде, даље смањење дивљих депонија, више зелених површина. Следе квалитетније услуге за грађане кроз функционалан систем управљања отпадом, више могућности за раздвајање и рециклажу, ефикасније пречишћавање отпадних вода. Трудимо се да изградимо савремену еколошку инфраструктуру и да она постане стандард доступан свим грађанима. И трећа очекивана промена је већа отпорност наше државе на климатске промене. 

Велики број људи сматра да су стратегије често "списак лепих жеља". По чему ће се ова разликовати? Шта ће бити први видљиви потези? 

- Вредност Стратегије мериће се искључиво оним што буде урађено у пракси. Грађани неће прво приметити нове прописе, али хоће и већ примећују конкретне пројекте у својој средини. Говорим о новим постројењима за пречишћавање отпадних вода и модерним системима за управљање отпадом, о санацији несанитарних депонија, унапређењу система за праћење квалитета ваздуха и другим пројектима. Вредност Стратегије није само у томе што систематизује пројекте једног министарства, већ обухвата свеобухватан план и допринос и осталих актера. Само ако свако преузме свој део одговорности, можемо очекивати максималне и трајне резултате. 

Помињу се нова зелена радна места. Да ли говоримо о инжењерима и стручњацима или ће бити прилика и за занатлије, раднике, пољопривреднике и младе који тек бирају занимање? 

- Зелена транзиција ствара нове могућности за младе људе. Данас су све траженија занимања која су пре 10 година била ретка, попут стручњака за енергетску ефикасност, соларне електране, управљање отпадом, рециклажу, дигитални мониторинг животне средине или циркуларну економију. То су професије које ће бити потребне не само у Србији, већ широм Европе. Не смемо заборавити да савремена пољопривреда користи нове технологије, системе за наводњавање, паметно управљање земљиштем. То значи да ће и пољопривредници имати прилику да повећају продуктивност, смање трошкове, уз већу подршку државе и приступ савременим решењима.

(Novosti.rs)