МЕЂУ ДЕЦОМ СЕ ШИРЕ „СЛАТКЕ КРАСТЕ", АЛИ МОРЕ НИЈЕ КРИВАЦ Ево зашто се неке инфекције јављају баш лети
Летњи месеци сваке године доносе и пораст појединих инфекција којима погодују топлота, влага и оштећена кожа. Ових дана највише се говори о импетигу, познатијем као "слатке красте", након што су лекари у Сплиту упозорили на повећан број оболеле деце.
О томе су известили бројни хрватски медији, позивајући се на епидемиологе Наставног завода за јавно здравље Сплитско-далматинске жупаније.
Иако многи помисле да је реч о болести која се преноси морском водом, стручњаци упозоравају да то није случај. Море није узрок импетига, већ околности које лето доноси – више времена проведеног на отвореном, знојење, ситне огреботине, уједи комараца, дечја игра на плажи, као и дељење пешкира или других личних предмета.
Како наводи MSD Manual, један од најпознатијих медицинских приручника на свету, импетиго је површинска бактеријска инфекција коже коју најчешће изазивају бактерије Staphylococcus aureus и Streptococcus pyogenes.
Најчешће се јавља код деце, а први знаци су ситни пликови или ранице које убрзо пуцају и прекривају се карактеристичним жућкастим, односно "меденим" крастама.
Пошто је реч о веома заразној инфекцији, лако се преноси директним контактом са кожом или преко пешкира, одеће и других предмета које користи заражена особа. Због тога лекари препоручују да се дете са потврђеним импетигом не враћа у колектив док не започне лечење и док више није заразно.
Није само импетиго чест током лета
Иако је управо импетиго последњих дана у центру пажње, није једина тегоба која се лети јавља чешће него током остатка године.
Лекари сваке сезоне бележе повећан број случајева упале спољашњег уха, познатије као "пливачко ухо". Проблем настаје када вода дуже остане у ушном каналу, стварајући услове погодне за развој бактерија. Први симптоми најчешће су свраб, осећај пуноће у уху и бол који се појачава на додир.
Британски НХС саветује да се након купања уши добро осуше и да се избегава коришћење штапића за уши, јер могу оштетити осетљиву кожу ушног канала и повећати ризик од инфекције.
Топлота и влага погодују и развоју фоликулитиса, односно упале корена длаке, која се испољава ситним црвеним бубуљицама, најчешће на местима где мокар купаћи костим дуго остаје уз кожу. Стручњаци зато препоручују да се након купања што пре пресвуче сува одећа, посебно када је реч о деци која и сатима након изласка из мора остају на плажи.
Посебан опрез код отворених рана
Посебан опрез саветује се особама које имају отворене посекотине, огреботине или свеже хируршке ране. Оштећена кожа представља природан улаз за бактерије, па лекари препоручују да се са купањем сачека док рана не зарасте.
Ако се након боравка у мору око ране појаве црвенило, оток, бол или исцедак, потребно је јавити се лекару.
Чешће су и инфекције очију и коже
Лето доноси и нешто већи број упала очију. Со, песак и други надражаји често изазивају пролазну иритацију, али се понекад развије и бактеријски или вирусни конјунктивитис. Уколико се уз црвенило јаве бол, осетљивост на светлост или гнојни исцедак, неопходно је потражити савет лекара.
Ни стомачне тегобе нису искључене, иако их не изазива само море. До њих може доћи уколико се прогута микробиолошки загађена морска вода, због чега се квалитет мора на хрватским плажама редовно контролише током купалишне сезоне.
Министарство заштите животне средине и зелене транзиције, заједно са жупанијским заводима за јавно здравље, током целог лета објављује резултате анализа мора, а у случају привременог загађења издаје препоруке да се на појединим локацијама купање привремено избегава.
Дерматолози подсећају да су гљивичне инфекције коже лети такође нешто чешће, али разлог није морска вода. Много већу улогу имају дуготрајно ношење мокрог купаћег костима, влажна кожа, као и заједнички тушеви и свлачионице, где се гљивице лакше преносе.
Море није проблем, већ лоше навике
Иако све ово може да звучи забрињавајуће, стручњаци истичу да нема разлога за страх. Хрватски Јадран годинама се убраја међу мора најбољег квалитета у Европи, а већина летњих инфекција може се спречити веома једноставним навикама.
Туширање након купања, пресвлачење мокрог купаћег костима, коришћење сопственог пешкира и избегавање купања са отвореним ранама често су довољни да ризик од инфекције буде минималан.
Како поручују лекари, лето није период када треба избегавати море, већ време када треба обратити нешто више пажње на хигијену и прве промене на кожи. Управо брзо препознавање симптома најчешће значи и једноставније и успешније лечење.
