МЕШТАНИ СЕ САМООРГАНИЗОВАЛИ ДА ПОМОГНУ Ово су неки од најдраматичнијих момената катастрофалног пожара у Делиблатској пешчари СТРАХ ДА ЗАЧАС МОЖЕ ПЛАНУТИ ПОНОВО СТАЛНО ПРИСУТАН

Тренутно је овде доста мирно, људи скоро да и нема, а оних стотинак који су остали раде све што је у њиховој моћи да помогну једни другима и ураде све да спасу и одрже ово место у Војводини. 

Густ дим није видљив, мирис паљевине се не осећа, ватра је стабилизована али локалци и хитне службе свакодневно дежурају како би били у приправности уколико поново избије пожар. Ватрогасне и полицијске екипе круже кроз село и ка перифирији, дају смернице грађанима и заједно са волонтерима раде све како би помогли.

Село није велико, раније је овде било неколико хиљада мештана, а данас је та бројка спала на између 100 и 200 становника. 

Тренутно мештани нису уплашени, како истичу надају се побољшању и верују да је најгори талас пожара иза њих. Велики проблем им ставају топлотни талас и суше, а ветар је непредвидив и може сваког  часа да изазове нови пламен. Кажу да је ситуација стално неизвесна, и да не могу да ураде ниста да спрече изазивање пожара, већ могу само да га гасе када пламен већ захвати нови део шуме. 

Кажу да су размере пожара огромне, и да је штета велика, као и није могуће да се онако лако надокнади. 

Посетили смо и Културни центар у Шушари, који је тренутно главно место окупљања волонтера и мештана. Овде се прикупљају донације, организује помоћ и ради све како би се ситуација на терену стабилизовала. У овој борби разлике не постоје, на једном месту ујединили су се сви, од најмлађих мештана до оних најстаријих, и свако на свој начин даје допринос заједници.

Разговарали смо са мештанином, који је укључен у гашење пожара од првог дана, он дежура овде по целу ноћ и дан. 

"Обилазимо терен где је био пожар, јер се понекад деси да неко дрво или пањ остану да горе, константно дувају ветрови, увек може да се деси да пребаци жар и да поново крене. Пролази се на сваких сат до сат и по времена, мада ту су и ватрогасци који исто обилазе. Ми имамо своју екипу, која је ту, дежурамо целу ноћ има нас око 15, који смо овде нон стоп. Имамо возила, комбије и тракторе, све је ту за потребе мештана", започео је он. 

На питање да ли им фали људи, средстава и хране, овај мештанин је рекао да је ситуација тренутно стабилна и да им тренутно не фали ништа.

"Ако сиутуација остане оваква неће нам фалити ништа, када је био најгори талас пожара фалило је свега, возила и људи, а гориво смо имали. Ништа нисмо тражили а људи су нам доносили све, храну и пиће, обућу и све потребно", испричао је он за МОНДО. 

Објаснио нам је шта је највећи страх мештана и колико је заправо непредвидива ситуација са ветром у овом делу Србије. 

"Пре неки дан је била добра ситуација, људи су се опустили и онда је букнуло поново. Тренутно је стабилно и мирно. Чим окрене ветар и почне да дува, то је проблем. Иако је тренутно стабилно, не можемо бити мирни у потпуности, док не падне нека већа количина кише. Ово мало кише што је пало није допринело превише, све је суво. Морамо сачувати све ово што није изгорело. Прошао сам целу шуму уздуж и попреко, није ни тако страшно како смо мислили. Велики део шуме је и остао, на пролеће мислим да ће се поправити ситуација, али на почетку ово нико није озбиљно схватио", закључио је волонтер.

Да ситуација није била нимало наивна сведочио је и мештанин који живи blliže перифији села, у делу где се пожар највише пробио до села. Овај професор факултета у пензији са прозора куће гледао је како је дим прекрио село, небо ј постало црвено и још му у глави стоје призори те кобне вечери када је све почело.

"Сведок сам свега овога, пожари трају око месец дана, само село није било много угрожено. Један крак пламена је кренуо ка мојој кући, али је заустављен на неколико стотина метара. Ватра није захватила куће и домаћинства пре свега брзом реакцијом мештана. Јако су вешти, боре се са овим од почетка. Слична ситуација је била и у суседном селу Гребенцу, где су се мештани организовали и локализовали пожар", започео је Миливој Гаврилов, професор факултета у пензији, мештанин села и додао: 

"Ситуација се овде није много променила откада су почели пожари, али људи не раде више оно што су радили свакодневно, сада раде оно што морају. Тог 20. августа седео сам овде око 11 часова отворио сам капију, ставио сам основне ствари и био сам спреман да се негде склоним. Мислим да пожар не би у потпуности запалио куће, али тај призор би био страшам, нико ту више не би могао да уђе", објаснио нам је он. 

Гаврилов сматра да ће се пожар ускоро локализовати и да је и оно мало кише која је пала било од помоћи при гашењу стихије у Делиблатској пешчари. 

"Пожар ће се зауставити када падне довољна количина кише, ово мало што је пало, је помогло, на многим местима је ватра утихнула и потиснута, што је најважније опрала нам је ваздух, овде се јако тешко дисало. Сада је много боље него што је било, не знам каква је ситуација на терену, јер не идем. То вече када је букнуо пожар, није било воде у селу. Цистерне за воду су пунили на сеоском водоводу, који једва задовољава потребе села. Те цистерне су пуњене по два, три сата, и тада јесело остало без воде", закљућио је он.

(Mondo.rs)