НА „EDUCONSU” ПРЕДСТАВЉЕН МЕЂУНАРОДНИ ПРОЈЕКАТ „GREENLAND”
МИКРОПЛАСТИКА У ЗЕМЉИШТУ И ВОДИ Стручњаци саветују СМАЊИТЕ УПОТРЕБУ И РЕЦИКЛИРАЈТЕ
Завршна конференција о трогодишњем пројекту „GreenLand” одржана је на Универзитету „Educons”, на којој су представљени резултати пројекта, а део конференције био је посвећен и препорукама за смањење микропластике у животној средини.
Професорица на Факултету за заштиту животне средине Универзитета „Educons” Наташа Стојић објаснила је зашто је ова тема од изузетног значаја.
– Микропастику представљају све честице мање од пет милиметара, којих има свуда у животној средини, јер смо неодговорни по питању одлагања амбалаже. Не рециклирамо пластичну амбалажу, користимо пластичне кесе, а одећа коју носимо је делом синтетика, и све то испушта микрочестице пластике које завшавају у земљишту, води и ваздуху. Овај пројекат је почео у јануару 2023. године, али пре тога смо седам година уназад радили анализу земљишта поред дивљих депонија у Војводини. Тада смо открили да су највећи проблем фталати, хемијска једињења која се додају пластици како би се побољшала својства пластичних производа, а када они заврше на депонији, под утицајем спољашњих услова се распадају и фталати се ослобађају у земљиште – каже Стојић, која је иначе и руководилац истраживачког дела на пројкекту „GreenLand”.
Ово су први званични резултати о присуству микропластике у земљишту у Србији
Подаци су показали да су фталатни естри присутни у највећој концентрацији у земљишту. Отуда се и родила идеја о анализи присуства микропластике у земљишту, када су се повезали са партнерима са Универзитета Галвај из Ирске и „Alfred Wegener” института у Немачкој, који се већ дуго времена баве питањем микропластике.
– Од њих смо учили, заједно смо развили методу за анализу микропластике у земљишту, седименту и у водама, и онда смо је применили на узорцима земљишта у Србији. У нашој животној средини имамо четири типа микропластике која су доминантна попут полиетилена и полипропилена. То су обично честице које долазе из пластичних флаша и кеса. Оно што је неочекивано јесте чињеница да је микропластика у великој количини присутна и у пољопривредном земљишту, што је последица коришћења вештачких ђубрива, као и машина за обрађивање земљишта, које користе гуме – поручује наша саговорница.
Ово су иначе први званични резултати о присуству микропластике у земљишту у Србији, који ће у наредном периоду бити објављени, а по речима професорице са „Educonsa”, кренули су и са анализом микропластике у флашираној води.
Од препорука за смањење количине микропластике у животној средини, Стојић каже да је најбоља превенција.
– Не можемо да престанемо да употребљавамо пластику, али се можемо потрудити паметно да је користимо, односно да је рециклирамо и смањимо количину тамо где можемо.