ПРВИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР ОДРЖАН ЈЕ НА ДАНАШЊИ ДАН Догађај који је учврстио темељ православне вере
На данашњи дан присећамо се једног од најважнијих догађаја у историји православне вере – Првог васељенског сабора, одржаног давне 325. године у Никеји, у Малој Азији.
Овај сабор сазвао је свети цар Константин Велики како би стао на пут јереси и сачувао јединство цркве.
Повод за сазивање Сабора била је јерес свештеника Арија из Александрије, који је тврдио да Исус Христос није прави Бог, већ створење. Ово погрешно учење унело је пометњу међу верницима и запретило да подели цркву. Управо зато је сазвано заседање које је окупило 318 светих отаца, међу којима су били велики светитељи попут Светог Спиридона, Светог Николе, Светог Александра и младог ђакона Атанасија, касније познатог као Атанасије Велики – стуб православља.
На Сабору је Аријево учење осуђено као јерес, а сам Арије проклет и прогнан. Највеће достигнуће Сабора било је усвајање Символа вере – кратког и јасног исповедања истине о Христу, Сину Божјем, и Светој Тројици, који до данас остаје непромењен и представља темељ вере свих православних хришћана.
Поред тога, Сабор је одредио и тачан датум прославе Ускрса, како би сви хришћани празновали заједно, и усвојио 20 светих канона, правила за живот у Цркви и верујућем народу.
Овај догађај не само да је учврстио темељ православне вере, већ је и показао како се саборношћу и божанском мудрошћу могу решити и највећи духовни изазови. Први васељенски сабор остаје светионик истине и пример како се вера чува и брани – не силом, већ саборском љубављу и истином.