НА МЕСТУ ЊЕГОВЕ ПОГИБИЈЕ ИЗВИРЕ ЧУДОТВОРНИ ПОТОК Српска православна црква у уторак слави великог војсковођу и чудотворца
Када се пред вама нађу животне препреке које делују непрелазно, често заборављате колико снаге носите у себи уколико имате чврсту веру.
Српска православна црква у уторак обележава празник посвећен изузетном човеку чија је животна прича равна најузбудљивијим филмским сценаријима, а чија је жртва оставила неизбрисив траг у хришћанској историји.
Рат је овде све променио
У време владавине римског цара Максимијана, Сиријом је управљао немилосрдни наметник Антиох, човек који је прогонио хришћане на сваком кораку. Међу бројним војницима налазио се и Андреј, трибун чија је храброст у биткама била надалеко позната. Када је персијска војска изненада ударила на римске границе, уплашени Антиох се сетио управо Андреја и поверио му врховну команду над војском, прогласивши га стратилатом, односно врховним заповедником.
Пре поласка у битку, Андреј је окупио своје војнике који су тада још увек били пагани. Показао им је да лажни идоли немају моћ и позвао их да се уздају у јединог истинитог Бога. Понесени његовим речима, војници су јурнули на непријатеља и извојевали невероватну победу.
Видевши силу Божју на делу, 2.593 војника заједно са својим заповедником поверовало је у Христа, схвативши да им је невидљива рука помогла да савладају вишеструко бројније Персијанце.
Огњени кревет, а сплетке горке
Завидни старешине убрзо су пријавиле Андреја Антиоху, оптуживши га да слави распетог Бога. Уследила су тешка искушења и мучења, међу којима је најпознатије страдање на ужареном гвозденом кревету. Ватра по Божјој вољи није могла да науди храбром ратнику, па су власти биле приморане да га привремено пусте на слободу из страха од побуне у војсци.
Сазнајући за цареве тајне планове о новом ликвидирању, Андреј је са својим верним саборцима отишао у град Тарс код епископа Петра где су сви редом крштени.
Трагичан крај
Бежећи пред потером новог наметника Селевка, верници су спас потражили у планинским гудурама Тавроса. У забаченом кланцу, док су се молили и чекали своје мученичке венац, опколила их је римска војска. Нико од њих није желео да се брани. Сви војници предали су своје животе без трунке страха, а њихова крв потоцима се слила на земљу 19. августа, у осам сати ујутро.
На месту где је проливена невина крв мученика, у истом тренутку избио је извор лековите воде. Мештани и путници намерници и данас посећују ово место тражећи спас за своје болести, јер је молитвама Светог Андреје вода са овог извора добила чудесну моћ исцељења.
Нека вас овај велики празник подсети да права снага долази из чисте душе и непоколебљиве наде.