НАШИ УВОЗНИЦИ ВОЗИЛА ТРАЖЕ ЗЕЛЕНЕ ТАБЛИЦЕ И У СРБИЈИ Ево какве би све то промене донело
Српска асоцијација увозника возила и делова покренула је иницијативу да се изради национална стратегија транзиције ка е-мобилности како би се овај процес сагледао из свих углова и спровео заједнички са свим заинтересованим и одговорним учесницима.
Генерални секретар удружења Борис Ћоровић казао је новинарима на конференцији Асоцијације лизинг компанија Србије да је електрификација већ наша садашњост – а и будућност, због чега тим питањем не можемо да се бавимо појединачно већ је потребан стратешки приступ.
Иницијатива је, како је навео, покренута пред надлежним органима у партнерству са Привредном комором Србије,
“Даћу само неке примере: ми већ шест година имамо субвенције за електрична возила и прошле године је, према информацијама из Министартсва заштите животне средине, продато око 1.000 електричних возила преко субвенција. Истовремено је први пут регистровано око 147.000 половних аутомобила, од којих је половина са ‘еуро 3’ и ‘еуро 4’ стандардом. Ако с једне стране дајемо субвенције и доприносимо заштити животне средине, а са друге увеземо 70.000 аутомобила старих између 16 и 25 година који су уједно и највећи загађивачи, питање је шта ми у ствари радимо”, казао је Ћоровић.
Осим тога, постоји низ оперативних питања и проблема у вези са електричним возилима, од уписивања броја мотора у саобраћајну дозволу до тога зашто у Србији не бисмо увели зелене таблице, попут околних земаља чланица Европске уније (ЕУ).
“Ако одете до Будимпеште или Софије видећете да електрична возила имају зелене таблице које користе да би могли да остваре различите врсте нефинансијских подстицаја – повластице при паркирању, плаћању путарине или могућност вожње жутом траком, као што је рецимо у Прагу”, рекао је Ћоровић.
Како је истакао, државе на различите начине стимулишу употребу таквих возила, и не само директно субвенцијама него и на различите начине нефинансијски.
Један од примера због којих је Српска асоцијација увозника возила и делова предложила измене Закона о безбедности саобраћаја јесте ситуација код лаких комерцијалних возила на електрични погон која су због батерије тежа од истих таквих возила на фосилни погон, а ограничење у маси је исто.
“Закон каже да лаким комерцијалним возилом можете управљати Б категоријом са укупном дозвољеном масом 3,5 тоне. Међутим, ако је возило електрично, по природи ствари због тежине батерије се захтева да возач има Ц категорију, иако је истих габарита као на бензински и дизел мотор. То ствара одређене оперативне проблеме, јер део компанија које користе таква возила немају возаче са Ц категоријом, па је потребно неколико месеци или дуже да положе”, објаснио је Ћоровић.
Према његовим речима, у ЕУ је то решено тако што је Европска комисија већ послала државама чланицама као обавезујуће упутство да се лаким комерцијалним возилима на електрични погон може управљати са Б дозволом до 4,25 тона.
“Слично решење смо предложили и у Србији и у току је рад на измени Закона о безбедности саобраћаја у том смислу”, навео је он.
Које су предности зелених таблица?
Зелене регистарске таблице постале су један од најпрепознатљивијих симбола савремене еколошке транзиције у саобраћају широм Европе. Иако на први поглед делују само као естетски детаљ, оне носе дубоку функционалну, законску и економску поруку.
Увођење зелених таблица директна је последица Зеленог плана Европске уније и тежње ка нултој емисији штетних гасова и служе као визуелни идентификатор који полицији, комуналним службама, али и паметним системима надзора одмах сигнализира да је возило еколошки прихватљиво.
