НЕВЕРОВАТНА ПРИЧА О ВЕРИ И СТРАДАЊУ СВЕТОГ ЛАВРЕНТИЈА Његове последње речи мучитељима и данас одјекују
Српска православна црква данас обележава Светог архиђакона Лаврентија.
Колико је његова вера у Христа била чврста, сведочи предање по коме је он пошао за папом Сикстом у тамницу говорећи: "Куда идеш оче, без сина".
Желео је и сам да пострада за Христа, али му папа Сикст то није дао. Као старац, гоњен у смрт, поручио је Лаврентију:
"Не остављам ја тебе, чедо, него те чувам за велике муке: јер теби предстоје велики подвизи за веру Христову. Ја као стар излазим на лакшу борбу, а ти треба да однесеш преславну победу над мучитељем. Стога не плачи, него знај да ћеш три дана после моје смрти ти левит поћи за својим свештеником; теби није потребно моје присуство као нека помоћ. Илија је оставио Јелисеја, али га није лишио чудотворне силе. Иди, искористи ово време, те по своме нахођењу раздај црквено благо сиромашнима и невољнима", објављено је на сајту Српске православне цркве.
Мисија Светог Лаврентија била је да помаже хришћанима, који су живели скривени и у сиромаштву.
Верује се и да је за живота овај светац чинио чуда.
Папа Сикст још није био пострадао. Свети Лаврентије није могао да га остави. Отишао је на место где се судило папи и двојици ђакона, храм Тељуди.
Папа је одбио да боговима принесе жртву и позивао их не на милост према њему, већ на покајање које ће их спасти вечних мука.
Марсов храм, место погубљења, сравњен је у земљотресу пре него што су Светог Сикста у њега увели, казује предање.
"Када свете одведоше тамо, свети Сикст рече томе храму: Нека те сруши Христос, Син Бога живога! - Тек што присутни хришћани рекоше 'амин', настаде изненада земљотрес, и паде део храма тог, и разби се идол који се налазио у њему. А свети Лаврентије викну к светоме папи, говорећи: Не остављај ме, оче, јер већ раздадох поверено ми тобом благо".
Када је споменуо благо, Свети Лаврентије је утамничен, а папа Сикст и ђакони су посечени.
Иполит, надзорник тамнице, сведочио је чудима које је Свети Лаврентије по предању чинио. Враћао је слепима вид и сам је пожелео да приђе вери Христовој.
Ово се збивало у веме цара Деција. Када је епарх Валеријан инсистирао на благу, Лаврентије му је довео сиромахе и убоге и рекао да је највеће благо помоћи њима. Тада више од њега није тражено благо, већ да се покони идолима. Обнажили су га и брутално тукли.
Наставили су мучење, а један војник одлучио је да га Лаврентије крсти. Одмах је потом погубљен, а Лаврентије, који се у мукама смејао, враћен је у тамницу. Сада је Иполит молио да с њим оде у мученичку смрт.
Светог Лаврентија пекли су живог.
"О, безумници и бедници!", одговори светитељ, "знајте да ова жеравица на којој ме печете јесте хладовина души мојој, а вашим душама она ће бити неугасиви огањ".
"Свети мученик Лаврентије архиђакон заврши свој страдалачки подвиг у десети дан месеца августа. А свети Иполит са осталима пострада у трећи дан после светог Лаврентија", наводи се на сајту СПЦ.