НЕЗВАНИ ГОСТ НА НОВОСАДСКИМ ТЕРАСАМА Азијска богомољка није опасна за људе, али ПРАВИ ДРУГИ ПРОБЛЕМ
Крупне зелене богомољке све чешће се могу видети на фасадама, прозорима и терасама у Новом Саду, али и другим градовима Србије.
Иако њихов изглед код многих изазива нелагоду, стручњаци поручују да нема разлога за страх од њиховог уједа или напада на човека — проблем је то што је реч о инвазивној врсти која може угрозити домаће богомољке и нарушити локални екосистем.
Појава богомољки у урбаним срединама постала је тема о којој се све више говори. Док једне фасцинирају својом појавом, други осећају нелагоду због њиховог присуства у близини домова. Међутим, како објашњава Димитрије Радишић са Природно-математичког факултета у Новом Саду, разлога за страх нема.
"Богомољке нису опасне за човека", истиче Радишић, разбијајући честу заблуду. Ипак, он наглашава да појачана видљивост ових инсеката није случајност, већ последица доласка нове, инвазивне врсте.
Придошлица из Азије потискује домаће врсте
Врста која се најчешће виђа последњих година је азијска богомољка (Хиеродула тенуидентата), која је на наше просторе стигла око 2019. године, највероватније миграцијом из медитеранских региона. Kао предатор, она користи камуфлажу и стрпљење како би уловила друге инсекте попут мољаца и зрикаваца, а позната је и по канибализму.
Иако не представља директну претњу за људе, њен долазак није добра вест за биодиверзитет.
"Азијска богомољка је супериорна у односу на нашу домаћу врсту, како по величини, тако и по успешности репродукције. Њена присутност у великом броју може негативно утицати на локалне екосистеме и угрозити опстанак аутохтоних популација богомољки", наводи Радишић.
Градови као идеално станиште за нове врсте
Многи се питају зашто су се ови инсекти настанили баш у градовима.
Према речима нашег саговорника, градови функционишу као "поремећени екосистеми". Њихова специфична микроклима и структура, са обиљем бетона и мањком природних предатора, чине их погоднијим за опстанак инвазивних врста у односу на очувана природна станишта.
На питање како би грађани требало да поступе када наиђу на богомољку на својој тераси или прозору, Радишић саветује уздржаност.
"Нема потребе да их убијате. Појединачне акције грађана неће значајно утицати на целокупну популацију, јер је она већ успостављена", каже он.
Уместо тога, појава азијске богомољке требало би да послужи као подсетник на важност очувања природне равнотеже. Одговорнији однос према природи и заштита аутохтоних врста најбољи су начин да се дугорочно очува стабилност екосистема, који су све више под притиском климатских промена и људског утицаја.