НИ ЗДРАВИМА НИЈЕ ЛАКО НА ОВОЈ ВРУЋИНИ Мацура: Најугроженији срчани болесници, психијатријски, цереброваскуларни

"Угрожени смо сви, чак и они релативно здрави. Уколико се не чувају довољно, лако може да дође до колапса, до лагане несвестице, која је лако решива, али теже болести изазване физичким дејством сунца су топлотни удар и сунчаница, које су веома, веома озбиљне", рекла је Мацура за Танјуг.

Према њеним речима сваки човек има одбрамбени механизам у организму који потпомаже одбрану од високих температура.

"Сви ми имамо некако одбрамбени систем у организму, то је знојење и наравно знојење потпомаже, влажи кожу и помаже да се некако одбранимо од те температуре, али знојење није само губљење течности, дехидрација, губљење минерала који лако могу довести до поремећаја срчног ритма због чега су најугроженије особе срчани болесници, они који имају претрпљен шлог и наравно особе са системским болестима", нагласила је Мацура.

Она је рекла да због врућина долази до недовољног рада периферног циркулаторног система.

"Долази до недовољног рада периферног циркулаторног система, а затим долази до убрзаног пулса и пада артеријског крвног притиска. Наравно, све то може да проузрокује и даље последице за организам", објаснила је Мацура.

Када је о сунчаници реч, Мацура је навела да због недовољне функције терморегулационог система долази до колапса у организму који је праћен јаком главобољом, вртоглавицом и губитком свести.

"Почиње јаком главобољом, вртоглавицом и наглим губитком свести. Мислим да је то и најозбиљније ако је главобоља, вртоглавица као неки предуслов да може да дође до сунчанице и зато никако немојте излагати главу сунцу у тим екстремним температурама. Такође, морам да кажем да је за разлику од топлотног удара, где је кожа влажна, хладна, бела, бледа, код сунчанице она црвена, румена кожа и, наравно, долази до прегревања", рекла је саговорница Танјуга.

Она је рекла да људи не би требало да се излажу сунцу током високих температура, нарочито између 10 и 17 часова, као и да је неопходно да са собом увек носе флашицу воде.

"Уколико можете до 10 или 11 часова да обавите све и тек након 17 часова. Поготово ово важи за децу, новорођену децу која немају добро развијен терморегулациони систем. Заштитите децу, шетње тек у јутарњим и вечерњим сатима, уколико и бебино здравље то омогућава", нагласила је Мацура.

Она је рекла да радници који раде на отвореном простору треба да праве што чешће паузе и да уносе две до три литре течности.

"Послодавац је дужан да заштити људе који су на висинама и мислим да ће сигурно ограничити висину уколико дође до високе температуре јер неки радници имају хипертензију, па може доћи до пада артеријског крвног притиска и падања са висине. Они који су на путу требало би да имају неке шаторе где би могли да се одморе и да попију течности, а заштитна опрема коју они имају сигурно ће допринети томе да се много зноје", истакла је.

Како је навела, у најкритичнијем периоду дана људи треба да се склоне у хладовину, као и да замраче прозоре и спусте ролетне.

"Треба наћи неку просторију где има вентилације, замрачити, ставити ролетне и покушати тај најкритичнији период да се преброди са мањком гардеробе у становима. Наравно, онај ко иде на посао мора да води рачуна о томе да безбедно стигне уз климу у колима која не треба да буде претерана", објаснила је Мацура.

Према њеним речима, када се излази из климатизованих просторија у спољашњу средину, увек треба да се застане да би се организам привикао на температурну промену.

"Организам је савршен механизам уколико је особа здрава, његови крвни судови су еластични, брзо ће се адаптирати, али код особа које су старије и које су угрожене неком болешћу, водите рачуна о томе да се ипак климатизујете", рекла је она.

Мацура је рекла да би у периоду високих температура било пожељно да се избегава конзумација јаке и пикантне хране и да исхрану треба базирати на лаганим јелима.

"Храна треба да буде некако лагана, да не ослобађа више калорија да нас и то не би загревало. Сезонско поврће, сезонско воће, салате, медитерански начин исхране који подразумева маслине и лагани сиреви су оно што би чинило јеловник за ове критичне дане", навела је она.

Како је рекла, људи треба да позову хитну помоћ уколико осете константан и јак бол у грудима, као и када имају вртоглавицу и главобољу која изазива нелагоду.