Зашто је Никола Тесла позирао само под плавим светлом? Тајна "Плавог портрета" која инспирише и данас
Свима нам је добро позната плава новчаница од 100 динара са ликом Николе Тесле, али мало ко зна да веза између једног од највећих светских умова и ове специфичне нијансе крије дубоку, готово мистичну уметничку причу.
О овој слабо познатој епизоди из живота српског генија говорила је директорка Музеја Николе Тесле у Београду Ивона Јевтић.
Она је подсетила на једини портрет за који је Тесла икада пристао да позира у свом животу, а који је у историји уметности и науке остао упамћен као "Плави портрет".
Између науке и уметности
Иако га памтимо превасходно кроз његове револуционарне изуме, Тесла је био човек изузетно широких видика, дубоко повезан са културом и уметничким стваралаштвом.
"Тесла је волео уметност, како ликовну, тако и музичку и књижевну. Дивио се талентованим уметницима, и током јануара 1916. године пристао је да позира екстравагантној мађарској аристократкињи, сликарки и принцези Вилми Љвов-Парлаги", објашњава Ивона Јевтић.
Међутим, како је Тесла био препознатљив по својим специфичним навикама и непопустљивим принципима, ова сарадња није могла да прође без његовог личног печата. Славан по томе што је одбијао уметнике који су желели да овековече његов лик, у овом случају је направио изузетак, али под веома необичним околностима.
Јединствен услов великог визионара
Да би стао пред платно мађарске принцезе, Тесла је имао захтев од ког није желео да одступи – креирао је сопствени светлосни амбијент у атељеу.
"Према сведочењима, Тесла је имао један посебан услов. Желео је да позира под плавим светлом. Тако је настао портрет који данас познајемо као чувени 'Плави портрет' Николе Тесле", наводи директорка Музеја.
Како уметнички извори бележе, великом изумитељу се није допало природно светло у атељеу принцезе, па је инсистирао на постављању јаких светиљки чија је светлост филтрирана кроз плаво стакло, стварајући тако илузију специфичног "северног светла".
Симбол енергије и тишине
Разлози због којих је Тесла изабрао баш ову светлосну атмосферу остали су делимично енигма, остављајући простор за различита тумачења његовог унутрашњег света.
"Можемо само да нагађамо због чега је Тесла инсистирао на плавом светлу. Ипак, оно за нас симболизује светлост, енергију, тишину, мисли и визију човека који је променио ток једног времена", истиче Јевтић.
Данас се оригинал овог непроцењивог дела не налази на Балкану. Након смрти принцезе Љвов-Парлаги, портрет је продат на аукцији 1924. године, а његова судбина је дуго била мистерија за јавност. Данас се оригинал чува у колекцији Лудвига Нисена у граду Хузуму, у Немачкој.
Ипак, домаћа публика и сви посетиоци главног града имају прилику да уживају у овој магичној визији великог научника. Како закључује Ивона Јевтић, верна реплика овог ремек-дела изложена је и налази се у сталној поставци Музеја Николе Тесле у Београду.