ОД ПЧЕЛАРСКОГ ОТПАДА ДО КОЗМЕТИЧКОГ ЗЛАТА! Оно што су пчелари бацали данас може да вреди МИЛИОНЕ

„Тек изграђено младо или девичанско саће, које изграде младе пчеле, беле је боје. Међутим, услед различите активности пчела долази до постепене промене његовог колорита али и хемијског састава. Саће током времена апсорбује различите биљне пигменте као и друга биолошки активна фенолна једињења из прополиса, полена и меда. Временом долази до акумулације ових једињења и ларвених кошуљица, што доводи до задебљања ћелија. Такво саће није више за употребу и сваке 2-3 године се замењује. Топљењем оваквог саћа добија се, с једне стране, чист пчелињи восак, а са друге маса мрке боје – восковарина. Процене, које се темеље на броју регистрованих кошница у Србији, наводе да годишње настане око 150 тона восковарине. 

– Са пчеларске тачке гледишта восковарина се сматра отпадом који се углавном баца или се користи као стартер за паљење ватре и за побољшање квалитета земљишта услед високог садржаја органске материје – каже за „Дневник” руководилац пројекта Никола Срећковић, научни сарадник на Институту за хемију крагујевачког ПМФ-а. – Међутим са научне тачке гледишта ово може да представља изузетно вредан ресурс богат биолошки активним једињењима. Међу остали, и полимеризованим фенолима, који добро апсорбују УВ зраке, што их чини посебно интересантним за истраживања повезаних са потенцијалном применом у козметичким производима. Стога је посебан фокус пројекта на могућој примени восковарине у дерматологији и козметици – пре свега у заштити коже од оксидативног стреса и УВ зрачења, као и у успоравању процеса старења коже.

Овај пројекат, чију реализацију финансирају Универзит у Крагујевцу и Центар за научноистраживачки рад САНУ, има двоструки значај. С једне стране, доноси нова научна сазнања о материјалу који до сада није системски испитиван, а са друге стране отвара могућност да се пчеларски отпад претвори у вредан ресурс. У основи, реч је о класичном примеру циркуларне биоекономије где се отпад не баца, већ постаје основа за развој нових, потенцијално комерцијалних производа и, у конкретном случају, додатни извор прихода за пчеларе.

– Пројекат ће бити реализован кроз пет радних пакета. Први се односи на екстракцију восковарине коришћењем растварача различитих поларности како бисмо добили екстракте са највећим садржајем биолошки активних једињења. Други радни пакет се односи на испитивање хемијског састава екстраката, а испитаће се и њихова антиоксидативна активност – каже др Срећковић. – Трећи радни пакет се односи на испитивање антимикртобне активности. Она ће при томе бити тестирана на 5 грам позитивних, 5 грам негативних бактерија, четири плесни и један квасац - и то кандида албиканс. 

Планирана истраживања у оквиру четвртог радног пакета односе се на испитивање инхибиторног потенцијала екстраката према дерматолошким ензимима који су одговорни за старење коже. Наравно, уколико се утврди да екстракт показује антимикробну или добру инхибиторну активност, истраживања би била усмерна у том правцу, како би се испитало које су заправо једињења из екстракта заслужна за ту активност. Последњи радни пакет се односи на испитивање утицаја екстраката на вијабилност здравих и канцерогених кератиноцитних ћелијских линија; такође, биће испитана и потенцијална УВ протективна активност екстраката.

–Уколико се током истраживања потврде наше претпоставке које се односе на потенцијал екстраката естрахованих из восковарине, неки народни корак у нашем истраживању била би имплементација тих екстракта у козметичку формулацију усмереној ка некој специфичној дерматолошкој примени– наводи др Срећковић. Наравно, важан аспект ових истраживања односи се и на крајњу исплативост коришћења восковарине као ресурса. Наиме, ово је прво такво истраживање у свету, буквално. У литератури не постоји ништа везано за пчелињи отпад. Тако да, заправо, ми морамо први да покажемо и докажемо да су у њему присутна биолошки активна једињења, у којој концентрацији, па тек након тога да се види да ли има смисла коришћење тог отпада. Међутим, с обзиром на то да сам ја и пчелар и један од основача бренда који се бави производњом природне козметике, „Хербалаб”, а који је на неки начин настао на крагујевачком ПМФ-у, наше искуство говори да восковарина јесте потенцијално врло исплатив ресурс.. 

Мирослав Стајић