overcast clouds
35°C
17.08.2026.
Нови Сад
eur
117.3182
usd
100.6764
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

СА 16 МЕТАРА У ЛИМ, ПА ОПЕТ НА ТРОН Ужичанин Петар Ћосић поново најбољи у спектакуларним скоковима!

17.08.2026. 15:23 15:27
Пише:
Извор:
РИНА
а
Фото: РИНА

Ужичанин Петар Ћосић одбранио је титулу победника традиционалних скокова у воду на плажи Петровац код Пријепоља.

Са скакаонице на стени високој 16 метара, Ћосић је у конкуренцији десет скакача из Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине приказао најбоље скокове и други пут заредом понео победнички пехар Меморијала „Пајо Потежица“.

Друго место припало је Подгоричанину Матији Пајовићу, док је трећепласирани био још један Ужичанин, Давид Мојосиловић.

Ћосић је након такмичења казао да је конкуренција ове године била нешто малобројнија него претходних, али да су на Петровцу поново наступили квалитетни и перспективни скакачи.

а
Фото: РИНА

– Титула је титула, није битна конкуренција. Битно је како изведете те две ласте и како ће их жири оценити. Мислим да ми је први скок био мало слабији, али сам другим поправио утисак и то ме је довело до титуле – рекао је Ћосић.

Победник Меморијала посебно је указао на значај стварања нове генерације скакача. Међу њима је четрнаестогодишњи Алекса Петровић, који је ове године први пут наступио на Петровцу. Ћосић истиче да у ужичком клубу „Ужичка ласта“ много очекују и од Давида Мојсиловића, са жељом да управо млади наставе традицију овог атрактивног спорта.

Другопласирани Матија Пајовић није крио задовољство након свог првог наступа на Петровцу.

– Драго ми је што сам се нашао на подијуму међу прва три. Најбољи је победио. Сви се дружимо, било је прелепо, организација је одлична и лепо смо дочекани. Потпуно сам задовољан – казао је Пајовић.

Овогодишњи скокови одржани су у оквиру 28. Меморијала „Пајо Потежица“, једне од манифестација са најдужом традицијом на подручју општине Пријепоље. Директор Туристичке организације Пријепоље Петар Васиљевић каже да су скокови на Петровцу током готово три деценије постали значајан сегмент туристичке понуде овог краја.

– Можемо да будемо задовољни условима на Лиму, као и одзивом публике. Све ове године трудили смо се да уређујемо плажу и створимо најбоље могуће услове, не само за ову манифестацију, већ и за друге рекреативне активности које се овде одржавају. Надамо се да ће манифестација наставити да расте и да ћемо наредних година имати још већи број посетилаца – рекао је Васиљевић.

Пре почетка скокова професионални рониоци прегледали су корито Лима и проверили дубину воде испод скакаонице, након чега је потврђено да постоје услови да такмичење буде одржано.

Посебан значај Меморијал има за породицу Потежица. Душка Бајић каже да манифестација чува успомену на њеног оца Паја Потежицу и стрица Миленка Потежицу, који су велики део свог рада, љубави и ентузијазма уложили у уређење Петровца и развој манифестације.

– За мене и моју породицу ова манифестација има посебан емотивни значај, јер чува успомену на мог оца Паја и стрица Миленка Потежицу. Данас настојимо да сачувамо ту традицију, укључимо нове генерације и оставимо манифестацију генерацијама које долазе – казала је Бајићева.

Председник Месне заједнице Велика Жупа Самед Јусовић истиче да Петровац има велики значај за мештане, али и бројне Пријепољце који током лета освежење траже на обали Лима.

– Сваког дана овде дође више стотина купача, како из Велике Жупе, тако и из града. Ово је једино уређено купалиште у Пријепољу. Потрудили смо се да плажа константно буде уређена и чиста, да трава буде покошена и терен за одбојку припремљен, како би посетиоци могли свакодневно да уживају – рекао је Јусовић.

Меморијал „Пајо Потежица“ тако је и у свом 28. издању спојио спортско надметање, дружење и традицију, уз жељу организатора да Петровац остане место окупљања и да атрактивни скокови у Лим наставе да живе кроз нове генерације.

Извор:
РИНА
Пише:
Пошаљите коментар