СПЦ И ВЕРНИЦИ СЛАВЕ СВЕТОГ АТАНАСИЈА Данас је важно да се затварају све посуде

Свети Атанасије Велики

На данашњи дан празнује се пренос његових моштију и чудеса од истих.

Свети Атанасије Велики, архиепископ, рођен је у Александрији 296. године,а већ у раном детињству окренуо се духовности. Као ђакон архиепископа Александра, био је на Првом васељенском сабору у Никеји где се прославио својом ученошћу. Допринео је учвршћивању православља, а нарочито писањем Символа вере који је на Сабору и усвојен, преноси Историјски забавник.

Након смрти архиепископа Александра, на његово место долази Атанасије који ће у том звању остати преко 40 година.

Атанасије је можда и један од најклеветанијих и најпрогоњенијих светитеља. Прогонили су га цареви Констанције, Јулијан и Валент, јеретик Арије и његови следбеници, епископ Јевсевије никомидијски и многи други.

Крио се у бунарима, гробовима, пустињама...

Био је принуђен да се крије свуда – у бунару, у гробу, у пустињи, по кућама, а два пута је бежао и у Рим. Од 47 година епископовања, више од 15 је провео у прогонствима и затворима.

На сабору у Тиру 335. године Свети Атанасије је оповргао све оптужбе којима су га оптерећивали, пише у делу “Источни Оци 4. века”, које је издао Хиландар

Међутим, његови противници су наумили да га пред Константином оцрне као виновника и узрочника смутње. Император му је заиста заповедио да се удаљи из Египта на запад, у Трир, премда је, у исто време, забранио да се александријска катедра попуњава.

Атанасије је у Триру дочекан са љубављу и поштовањем. За кратко време његов утицај се у граду силно осетио у црквеним круговима. Његово име се касније дуго чувало у побожној успомени. После Константинове смрти 337. године, свети Атанасије је, заједно са мноштвом других прогнаника, добио разрешење да се врати на своју катедру. Народ га је дочекао са ликовањем.

Међутим, одмах су започеле нове сплетке непријатеља. Евсевијани су га оптужили да се незаконито вратио на катедру, без саборског опозива свргавања на Тирском сабору. На његово место је био упућен аријански презвитер Пист, кога је за епископа рукоположио аријанац Секунд Птолемаидски.

Њега је египатски епископат предао анатеми. Без обзира на једнодушну заштиту коју је доживео на Александријском сабору 339. године, Свети Атанасије је поново свргнут Антиохијским сабором из 340. године. На александријску катедру је био постављен Григорије Кападокијац. Он је у Александрију упао са војном силом и уз крвопролиће заузимао храмове.

Свети Атанасије је сматрао паметним да се удаљи из Египта. Он се упутио у Рим, где је на помесном сабору био оправдан од клевета и примљен у општење. Папа Јулије га је лично заштитио. У Риму су се око Атанасија сабрали ревнитељи монашких подвига, привучени славом египатских пустињака. 

Током 343. године свети Атанасије је био на сабору у Сердици, а 345. године га је Констанције позвао да се врати у Египат. Он се у Александрију враћа 346. године. Средином педесетих година поново су се обновиле аријанске смутње. Под притиском императора Атанасије је поново свргнут на саборима у Арлу (353. г.) и у Милану (355. г.). 

Тек пред смрт проживео је неко време мирно као пастир добри усред доброг стада свога, које га је истински љубило. Човек који је формулисао највећу истину, имао је много и да пострада за ту истину, док на крају није умро, 373. године. 

Мало је светитеља који су били тако безобзирно клеветани и тако злочиначки гоњени као свети Атанасије. Но, његова велика душа све је трпељиво поднела ради љубави Христове и најзад изашла победоносна из целе те страшне и дуготрајне борбе.

Легенда о Светом Атанасију

На југу Србије до данас је остала сачувана прича о томе како је ђаво искушавао Светог Атанасија прерушивши се у најлепшу девојку која га је мамила да се одрекне Бога и придружи јој се у обожавању нечастивог, преноси Историјски забавник. 

Свети Атанасије је прозрео ову превару и замолио је девојку да му покаже ђавољску моћ тако што ће ускочити у мали ћуп. Она је то учинила, а монах је одмах затворио посуду и бацио је у море. Легенда каже да је ћуп годинама плутао, све док га нису пронашли рибари који су га отворили. 

Тако је ђаво поново изашао и данас лута светом искушавајући и кварећи људе. 

Због овога, стари кажу да чим загрми, ђаво помисли да то иде Свети Атанасије, уплаши се и одмах ускаче у посуде. 

Зато је важно да се на данашњи дан сви судови држе чврсто затворени. У неким крајевима Србије, Светог Атанасија славе воденичари који верују да на данашњи дан ђаволи вребају у вировима, па ни воденице данас неће добро да раде.”

Тропар (глас 3): 

Био си стуб православља, подупирући божанске догмате цркве, првосвештениче Атанасије, и сина јединосуштног оцу си проповедао, посрамивши Арија. Оче свети, моли Христа Бога, да нам дарује велику милост. 

Свети Михаил (Борис), цар бугарски

Рођен је и васпитан као незнабожац. Борис се покрстио под утицајем стрица Бојана и сестре. На крштењу је добио име Михаил. Патријарх Фотије послао му је свештенике, који су постепено крстили сав бугарски народ. 

Многи великаши у Бугарској противили су се новој вери, али је нова вера победила и крст се заблистао на многим храмовима што их је подигао цар Михаил. Веру међу Бугарима, као и међу Србима, утврдили су нарочито Петочисленици Охридски, ученици светих Кирила и Методија, који су Христову науку народу проповедали на народном, словенском језику. 

Михаил се замонашио у старости и повукао у манастир. Али кад је његов син Владимир почео да квари очево дело и да сузбија хришћанство, Михаил се обуче поново у војводско одело, припаса мач, скиде Владимира с престола па постави млађег сина Симеона. Потом поново обуче монашку ризу, повуче се у тишину, и у подвигу и молитви мирно сконча земни живот „у благој вери, у правом исповедању Господа нашега Исуса Христа, велик, чесан и благоверан“, и пресели се у небески живот 2. маја 906. године.

Telegraf.rs