СУТРА ЈЕ ЦРНО ПОДЕБЉАНО СЛОВО Црква и верници чувају СПОМЕН НА ВЕЛИКИ ПРАЗНИК: У народу се верује да на ЛЕСЕНДРОВАН драге госте ЗА ДОБРО ЗДРАВЉЕ треба ПОЧАСТИТИ ракијом

Српска православна црква и њени верници сутра чувају спомен на велики празник - Пренос моштију Светог Александра Невског, а заједно са њим празнују се и Свети Александар, Јован и Павле Нови.
 

Међу нашим народом овај празник остао је упамћен и под именом Лесендрован. Од давнина се преноси веровање да сутрашњи дан носи посебну милост за сваку кућу, нарочито за оне породице које под својим кровом имају некога болесног или слабог.

Шта сутра ујутру ваља урадити за своје најмилије
Народна традиција налаже да се на сутрашњи празник рано ујутру оде у храм, запали свећа и упути искрена молитва овом великом чудотворцу. Старији су увек говорили да Свети Александар Невски не оставља на цедилу оне који му се обрате чиста срца, па се верује да молитва изговорена на овај дан доноси олакшање и исцељење свима који болују.
 

Осим одласка у цркву, за овај празник везује се и један лепи, домаћински обичај. Ако вам сутра у кућу долазе драги људи, по старом српском реду ваља их понудити домаћом ракијом чим прекораче кућни праг. Тиме се, према народном веровању, у дом призивају здравље, добро расположење и слога међу пријатељима.

Владар који је снагу тражио у вери, а не у броју војника
Прича о овом великом светитељу почиње још у 13. веку. Рођен је 30. маја 1221. године као син великог кнеза Јарослава, а од најранијег детињства био је посвећен Богу. Презирао је светску сујету, волео Христа и ноћи проводио у тајним молитвама.

Младост је провео у Новгороду, где је 1228. године преузео власт, док је кнез овог града званично постао 1236. године. Када је папа Гргур Девети 1237. године покренуо поход на руске земље, млади кнез је без оклевања устао у заштиту православља.
 

Остаће упамћене његове речи које је пред пресудну битку изговорио својим борцима: "Бог није у сили, него у правди."

Иако је његова војска била бројчано слабија, кнез се уздао у Божију помоћ. Дана 15. јула 1240. године, на ушћу реке Ижоре, на обалама Неве, извојевао је величанствену победу над Швеђанима, након чега је у народу заувек остао прозван Невски. Забележено је и да се уочи те битке једном његовом војводи јавио привид светаца Бориса и Гљеба, који су обећали помоћ свом сроднику.

Одбио да се поклони идолима у Златној Хорди
Судбина га је касније водила кроз велика искушења. Од татарског кана добио је 1249. године власт над читавом јужном Русијом и Кијевом, а од 1252. године носио је титулу великог кнеза Владимирског, улажући огроман труд да подигне и уреди земљу која је трпела под татарским притиском.

Био је човек изузетне мудрости, телесне снаге и лепоте, због чега га је уважавао и сам татарски кан. Када је отишао у татарску Златну Хорду, одлучно је одбио да прође кроз огањ и да се поклони њиховим идолима. Кану Батију тада је храбро рекао следеће.

"Теби ћу се поклонити, јер те Бог почаствова царством, а твари, идолима, нећу се поклонити. Хришћанин сам, и не клањам се твари; клањам се Богу, Једноме у Тројици слављеноме који је створио небо и земљу; Њему служим и Њега почитујем."

Након тога зидао је многе светиње и чинио безбројна дела доброчинства. Свој народ и своју веру мудро је чувао пуних 27 година.

Чудо које је запањило све присутне на сахрани
Осећајући да му се ближи крај, испунио је давнашњу жељу свог срца - пред саму смрт се замонашио и узео име Алексије. Након што се причестио, упокојио се у Господу 14. новембра 1263. године, у својој 43. години.

Сахрањен је у манастиру Рождества Пресвете Богородице у Владимиру, а тог дана догодило се нешто што је све присутне оставило без даха. Док му је митрополит прилазио да му у руку стави опроштајну грамату, свечани покојник је, према предању, сам отворио руку и узео папир.

Његове мошти пронађене су и положене у саборну цркву манастира 1381. године, док је у време цара Јована Четвртог, 1547. године, одређено да се његов спомен званично празнује 23. новембра, на дан његове сахране. Касније, 1724. године, по наређењу цара Петра Великог, мошти су пренете из Владимира у Петроград, у Александро-Невску лавру, где почивају и данас.

Предање о ноћном буђењу из гроба
О чудима овог светитеља и данас се са страхопоштовањем прича. Једно старо предање каже да су се у цркви где су почивале његове мошти једне ноћи свеће саме од себе упалиле.

Из олтара су наводно изашла два старца, пришла његовом гробу и позвала га речима: "Александре, устани и спаси праунука Димитрија, кога нападају туђинци."

Према тој причи, светац је заиста устао из гроба и кренуо са њима. Човек који је бринуо о цркви све је то посматрао и одмах известио црквене власти. Након тога, свештеници су мошти поставили у кивот, а верни народ који им је прилазио са дубоким поверењем и вером добијао је исцељење од разних болести.

Зато сутра, ако имате прилику, свратите до најближег храма, упалите свећу за здравље својих укућана и у миру упутите кратку молитву светитељу који вековима важи за заштитника болесних и невољних.

(Она.рс / СПЦ / Прессек.рс)