СУТРА ЈЕ МАРКОВДАН Не би требало да спавате поподне, а ево који су још обичаји које треба испоштовати на овај празник

Марковдан се у Србији слави од давнина. Према обичају, земљорадници сутра не би требало да било шта раде на својим њивама. Сматра се даном за одмор и молитву. Ова традиција се пренела и на остала занимања. Један обичај "каже" да на сутрашњи дан не би требало дремати преко дана јер ће се онда бити поспан и болешљив преко целе године.

У Лесковачкој Морави сматрало се да кукуруз треба почети са окопавањем од Марковдана, када је најбоље и купус расађивати. У Горњој Пчињи Марковдан се обележава под називом Марко Градобија, и ништа се није смело радити да не би град уништио сав род и летину.

Дан посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Марку– Марковдан црква обележава осмог маја по Грегоријанском календару односно 25. априла по Јулијанском календару. То је празник посвећен Христовом ученику и првом помоћнику Светог Петра, Марку, који је на молбу верника написао књигу и Исусовим чудесима и учењу. Тако је према предању настало прво јеванђеље.

Марко је био сапутник и помоћник апостола Петра, који га је у својој првој посланици назвао својим сином, али не сином по телу, него по духу. Када је Марко био са Петром у Риму, верници су га замолили да им напише о спасоносној науци Исуса Христа, његовим чудима и животу. Тако је Марко написао јеванђеље, које је видео и апостол Петар, један од првих 12 Христових ученика, и посведочио да је истинито.

Петар је Марка поставио за епископа и послао га у Мисир да проповеда. Мисир је у то време притискао густи мраком незнабоштва, идолопоклонства, гатања Свети Марко је, уз Божију помоћ, успео да посеје семе Христове науке по Ливији, Амоникији и Пентапољу.

Из Пентапоља је дошао у Александрију, где је засновао хришћанску цркву и поставио епископа, свештенике и ђаконе. Марко је своју проповед Марко потврђивао многобројним великим чудима. Када су га незнабошци оптуживали да разара њихову идолопоклоничку веру и када је градоначелник почео да га тражи, Марко је поново побегао у Пентапољ, где је наставио своје дело.

Марко се после две године вратио у Александрију, након чега се повећао број верника. Тада су га ухватили незнабошци и викали: "Повуцимо вола у обор". Тешко повређеног и крвавог бацили су га у тамницу, где му се прво јавио анђео који га је храбрио и крепио. Затим му се јавио и сам Исус Христ, који му је рекао: "Мир теби, Марко, јеванђелисте мој", а Марко му је одговорио: "Мир и теби, Господе мој Исусе Христе". Злобни људи су сутрадан извукли Марка из тамнице и поново га вукли по улицама и поново викали: "Повуцимо вола у обор". Изнурен и изможден, Марко је изустио: "У руке твоје, Господе, предајем дух мој", умро је 68. године у Александрији.