СВАКА ОСМА ЖЕНА У СРБИЈИ НОСИ ХПВ ВИРУС Скрининг и вакцинација кључ за смањење броја оболелих од рака грлића материце
Резултати пилот пројекта ХПВ скрининга у Србији показали су да је инфекција хуманим папилома вирусом (ХПВ) присутна код сваке осме тестиране жене, док су промене на ћелијама грлића материце регистроване код знатно мањег броја испитаница, што додатно потврђује значај раног откривања.
Пилот пројекат који је спровео Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља и УНФПА, обухватио је 10.000 жена узраста од 30 до 65 година у Београду и Нишу. Резултати показују да је 13 одсто тестираних жена било ХПВ позитивно, док је позитиван цитолошки налаз имало 3,7 одсто жена. Истовремено позитиван ХПВ и ПАП налаз забележен је код 2 одсто жена.
Подаци указују да је ХПВ инфекција значајно распрострањенија од промена на ћелијама, што је у складу са медицинским сазнањима да већина инфекција пролази спонтано, али и да управо оне које перзистирају представљају кључни фактор ризика за развој рака грлића материце.
Помоћник министра здравља професор др Небојша Тасић, каже како су превенција и скрининг програми данас у самом врху приоритета Министарства здравља.
- Држава је обезбедила све кључне услове, стручан кадар, доступне вакцине и организоване скрининг програме. Међутим, њихов успех у великој мери зависи и од одзива грађана и свести о значају превенције – истакао је др Тасић.
Ризик од смрти расте с годинама
Највећи број оболелих региструје се код жена узраста од 55 до 59 година. Ризик од смртног исхода расте после 50. године, а највећи је код жена старијих од 70 година. Охрабрује податак да је у последњој деценији забележен пад морталитета од преко 12 одсто, као резултат превентивних мера, унапређене дијагностике и правовременог лечења.
Тестирање је обухватило детекцију 14 високоризичних типова ХПВ-а, укључујући најризичније типове 16 и 18, који су одговорни за највећи број случајева ове болести. Посебно је значајно да су и ХПВ позитивни и цитолошки позитивни налази најчешће регистровани код жена узраста од 30 до 34 године, што додатно наглашава важност правовременог укључивања у скрининг.
- Дуготрајне инфекције високоризичним типовима ХПВ сматрају се одговорним за око 95 одсто свих случајева рака грлића материце широм света. С обзиром на то да је развој болести спор, постоји могућност правовременог откривања и лечења. У Центру за микробилогију Иститута за јавно здравље Србије обавља се детекција присуства и генотипизација хуманог папилома вируса (ХПВ генотипизација) из цервикалног бриса код жена, удносно уретралног бриса код мушкараца. Жене са упутом изабраног лекара, специјалисте гинекологије и мушкарци са упутом изабраног лекара опште праксе, могу да обаве овај микробиолошки преглед у центру за микробиологију Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ - каже проф. др Верица Јовановић, директорка Института за јавно здравље „Батут“.
Рак грлића материце сваке године се региструје код 1.133 новооболеле жене, а живот изгуби 440 жена. Рак грлића материце се чешће јавља након 35. године живота.