СВЕТИ МУЧЕНИЦИ ИЗ НИКОПОЉА У народу постоји веровање да не ваља започињати ВАЖНЕ ПОСЛОВЕ
Среда, 23. јул у црквеном календару посвећен је Светим 45 мученика из Никопоља Јерменског, међу којима су најпознатији Леонтије, Маврикије, Александар и Сисиније.
Ови храбри људи су, у време прогона хришћана, јавно признали своју веру – и за њу поднели страшна мучења и мученичку смрт.
Где вам је сад ваш Христос?
У време цара Ликинија, који је владао источним делом Византије и прогонио хришћане, наместнику Лиси у Никопољу јавио се свети Леонтије са групом својих пријатеља. Пред пуним двором рекао је:
“Ми смо хришћани и нећемо се одрећи Христа!”
Лиси их је испитивао:
“Где је ваш Христос? Није ли разапет и умро?”
На то му Леонтије јасно одговара:
“Знај да је умро, али и да је васкрсао из мртвих и узнео се на небо!”
Због овакве вере, сви су били бачени у тамницу без хране и воде, али их је храбра хришћанка Власијана тајно појила и бодрила. И сам анђео Божји им се, како каже предање, јавио у затвору да их утеши.
Од тамничара до верника
Оно што је уследило показује снагу сведочанства: два тамничара, који су их чували, поверовала су у Христа – и заједно са још многима, број верника порастао је на 45 људи.
На поновљеном суђењу, сви су осуђени на страшну смрт: прво су им сечене руке и ноге, а затим су бачени у огањ. Њихове душе, како црква верује, одлетеле су Господу, а они постали мученици и небески заштитници.
Овај догађај десио се 319. године, али се њихово страдање и данас помиње са поштовањем.
Шта обичаји кажу за данашњи дан?
На данашњи дан, у народу се верује да не ваља започињати важне послове, нити свађати се, јер се сматра да “што тог дана почнеш у гневу, завршићеш у несрећи”.
У неким крајевима, домаћице не пале рерну и не пеку хлеб “да огањ не би плануо као некад на мученике”, а верује се да молитва Светим мученицима може помоћи онима који трпе неправду и патњу – да истрају у вери и изборима које праве.