Свети Стефан је, ова правила су посебно важна
Српска православна црква и верници данас прослављају Светог Стефана, деспота српског.
Деспот Стефан Лазаревић, познат и као Стефан Високи, рођен је 1377. године у Крушевцу. Био је најстарији син српског кнеза Лазара Хребељановића и кнегиње Милице. Кроз мајку Милицу, био је потомак славне династије Немањића и великог жупана Стефана Немање, што му је обезбедило племенито порекло и значајну улогу у српској историји.
Након трагичне смрти његовог оца у Косовској бици 1389. године, Стефан је постао српски кнез. Међутим, због његове младости, власт је привремено преузела његова мајка, кнегиња Милица. Током овог периода, Стефан је стицао искуство и припремао се за преузимање пуне власти.
Као турски вазал, Стефан се истакао у биткама на Ровинама, код Никопља и Ангоре. Његова храброст и војничке вештине биле су толико импресивне да је чак и моголски емир Тамерлан изразио поштовање према њему. Ово је био период када су се српске земље налазиле под великим притисцима, али је Стефан успео да очува стабилност и углед.
Године 1402, од Ромејског царства добио је титулу деспота, што је додатно учврстило његову власт. Током своје владавине, постао је вазал угарског краља Жигмунда, од кога је добио на управљање Београд, Мачву и Голубац. Управо за време његове владавине, Београд је први пут постао престоница Србије, што је имало огроман значај за даљи развој и утицај српске државе.
Осим што је био вешт ратник и дипломат, Стефан Лазаревић оставио је дубок траг у српској средњовековној књижевности. Његова дела, попут "Слова љубве" и "Рударског законика", представљају значајне културне и правне документе тог доба. Посебно је познат по развоју преписивачке школе у својој задужбини, манастиру Манасији, која је постала центар образовања и културе.
Деспот Стефан преминуо је 1427. године током лова. Према неким изворима, кобног дана ловио је у Борчу, недалеко од Крагујевца. Његова смрт означила је крај једне ере у српској историји, али је његово наслеђе наставило да живи кроз културне и политичке институције које је оставио иза себе.
На данашњи дан, верници одлазе у цркву на верски обред посвећен овом празнику. Према народним веровањима, на овај дан није препоручљиво дремати преко дана како не бисмо до краја године били поспани. Такође, у неким деловима Србије није препоручљиво купање и пливање у великим водама. Као и сваки празник, овај дан се користи за организовање свечанијег породичног ручка.