Уместо рођенданске торте, бол која не престаје АНГЕЛИНА БИ ДАНАС НАПУНИЛА 17 ГОДИНА Отац Анђелко Аћимовић: "Кад прођем тим местом, станем и плачем"
Да је жива, Ангелина Аћимовић данас би прославила 17. рођендан. Уместо рођенданске торте, поклона и осмеха, њена породица данас обележава дан испуњен сећањима, тугом и болом који не престаје.
Ангелина је преминула након 12 дана борбе за живот, пошто је 3. маја 2023. године тешко рањена у крвавом походу дечака убице у Основној школи "Владислав Рибникар".
За породицу Аћимовић, овај датум заувек је променио значење. Данас, уместо да слави 17. рођендан, Ангелина живи у сећањима и делима својих родитеља, као симбол неизмерне љубави, али и вечите борбе да се овакав злочин више никада не понови.
За нас је овај дан део живота у којем се сећамо свега што нам је Ангелина подарила. Сваки дан је тежак, али данашњи је посебно болан. Ипак, трудимо се да кроз устаљене активности током године чувамо сећање на нашу Ангелину - започео је своју потресну исповест Ангелинин отац, Анђелко Аћимовић.
У знак сећања на девојчицу која је прерано отишла, породица и ове године наставља хуманитарне и едукативне активности које носе њено име. Наставља се акција матурских хаљина од Ангелине, биће организован и тродневни спортско-образовни камп, док је за фебруар планирана промоција књиге "Заштити ме".
Књига је намењена и одраслима и деци. Проблем са којим се данас суочавамо је огроман, али је важно да знамо да решење постоји. Само заједно можемо доћи до њега - истиче Анђелко.
Ангелинин отац, Анђелко Аћимовић, раније је пред судом, сведочећи у поступку, потресно говорио о својој ћерки, њеном карактеру и последњим данима пре злочина. Како је рекао, Ангелина је била зрела, паметна и пуна љубави.
Живели смо у љубави, а она је била наша мала "мировна мисија". Увек нас је мирила. Знала је да каже: "Иди, загрли га, пољуби" - испричао је Анђелко за Блиц.
Само неколико дана пре 3.маја, породица је провела викенд заједно поред Дунава.
Трчали смо, шетали, возили бицикле, причали. Другог маја тражила је да је одвеземо у ТЦ "Галерију" да се види са другарицама. И данас ми је тешко да тамо одем. Уђем и гледам хоћу ли је видети... Плачем, често да ме нико не види. Идем на посао плачем, враћам се са посла плачем - рекао је отац кроз сузе.
Тог кобног јутра, 3. маја, Ангелина се спремала за школу и радовала се фотографисању.
Изашао сам пре ње из куће, нешто сам заборавио и рекао јој да ми понесе, да ћемо се срести. Данас, сваки пут кад прођем тим местом, станем и плачем - рекао је Анђелко.
"Докторка је рекла да нема никакве шансе"
У 8.45 часова зазвонио му је телефон.
Супруга ме је позвала и рекла да је чула да је у школи била пуцњава. Осетио сам немир у души. Направио сам безброј саобраћајних прекршаја док нисам стигао. Када су ми рекли да је у току увиђај и да не могу даље, изгубио сам се. Викао сам од беса и неизвесности - присетио се.
Уследиле су опречне информације, да није рањена, па да је у Тиршовој.
Када смо стигли тамо, докторка нам је искрено рекла да су шансе да преживи скоро никакве. Видели смо је… Била је у костиму који је волела - рекао је Анђелко, након чега су многи у судници заплакали.
Ангелина је, како је описао њен отац, била девојчица са јасним циљевима и сновима. У свом дневнику записивала је планове за 2023. годину: да редовно ради домаће задатке, добије добре оцене, прочита четири књиге, од којих једну на француском језику, да организује рођендан за 15 пријатеља и уштеди 70 евра за три месеца.
Када смо се 2017. преселили из Подгорице, она је нашла стан, изабрала школу, знала је шта хоће у животу - рекао је Анђелко.
На крају сведочења, присетио се и детињства своје ћерке.
Измишљао сам њој и сестри приче, па сам смислио лик Меда Брунде. Веровала је у њега. Када је порасла питала ме је да ли верујем, рекао сам да верујем, нисам желео да је изневерим. На једном цртежу породице испод мене је написала "медо бендо" - рекао је Анђелко тада кроз сузе.
