ВЕЛИКИ ПРАЗНИК СПЦ И ВЕРНИКА Дан када се Часни крст указао над Голготом
Српска православна црква и верници данас славе појаву Часног крста у Јерусалиму.
У време цара Констанса, сина светог Константина, и патријарха јерусалимског Кирила појавио се изјутра у 9 сати Часни Крст над Голготом простирући се до изнад Горе Маслинске.
Био је тај Крст светлији од сунца и краснији од најлепше дуге. Сав народ, и верни и неверни, оставио је своје послове и у страху и дивљењу посматрали су то небеско знамење. Многи неверници обратили су се вери Христовој, а тако исто и многи јеретици аријани оставили су своју злобну јерес и вратили се православљу.
О овоме знамењу написао је патријарх Кирил писмо цару Констансу, који је и сам нагињао аријанству. То се догодило 7. маја 357. године. Тако се и овом приликом показало, да вера хришћанска није у мудровањима светским по чулном разуму људском него у сили Божјој, показаној кроз чудеса и знамења безбројна.
Према народним обичајима, у касним вечерњим сатима ваља гледати у небо и ако видите четири звезде, постављене тако да образују крст, испуниће вам се жеља. Такође, данас треба да се уздржавате од било каквих женских послова, попт шивења, хеклања, веза.
Тропар (глас 8):
Лик Твога Крста, који си од свете горе до Голготе распростро, сада засија јаче од сунца. У њему си показао Твоју силу, Спаситељу, и њиме си оснажио и верни народ Свој: Њиме и спасавај грешне на Земљи, молитвама пресвете Богородице, Христе Боже, и спаси нас.