(ВИДЕО, ФОТО) ТИХИ ЧУВАРИ НЕБА Како у НП "Фрушка гора" спасавају своје орлове, циљ је дугорочно очување птица грабљивица
Дугорочно очување птица грабљивица на подручју НП "Фрушка гора“, пројекат је који спроводи управљач на територији заштићеног подручја, а циљ је, између осталог, утврдити рецентно стање популација птица грабљивица и започети мониторинг ових врста.
У границама Националног парка живи око 30 врста грабљивица, а активности у оквиру пројекта односе се пре свега на најређе врсте – орлове, са фокусом на орла крсташа.
Како је за „Дневник” појаснио биолог у ЈП Национални парк „Фрушка гора” др Драгиша Савић, на нашој усамљеној острвској громади живе четири ретке врсте орлова, од тога су кликтавац и патуљасти орао у прилично малом броју.
Хранилиште је направљено пре више од две деценије на локацији бившег каменолома Дебели Цер, и сваке зиме је извор хране за велики број орлова
Орао белорепан броји стабилну популацију, а како бисмо боље разумели активности које се реализују у оквиру пројекта, Драгиша нам је појаснио какво је стање са орловима крсташима било пре 100 година, када још увек антропогени фактор није узео маха, отеравши ове велелепне летаче са територије заштићеног подручја.
– Пре једног века, док није било толико људи на Фрушкој гори, овде је живела врло стабилна популација која је бројала неких осам до 10 парова. Међутим временом су се крсташи често узнемиравали, недостајало им је и хране због све већег присуства људи, те је популација почела да опада и пре 20 година су остала два активна гнезда, једно у Папратском долу које је у првом степену заштите и није било већих проблема, а друго је било изнад Гргетега, у близини маратонске стазе. То смо лако решили са организаторима, они су изместили стазу, а орлови су се на та два гнезда наставили гнездити, младунци су годинама излазили, но пре шест година, птица више није било, само су нестале – рекао је Савић, додавши да орнитолози тврде да је та појава мање – више тренд међу орловима крсташима, да се све ређе гнезде у шуми, а све чешће су гнезда активна ван шума, на изолованим усамљеним стаблима, па је то можда разлог, но пре је само претпоставка.
Поставља се и чека
Велики број људи у последње време ужива да посматра и фотографише птице у природи, а орлови су иначе плашљиве животиње којима је јако тешко прићи. Зато су у оквиру пројекта осмислили да направе једну чеку у близини хранилишта за љубитеље природне фотографије, каже Драгиша Савић. Чека је контејнерског типа, специјално стакло је стигло и чека да буде монтирано, а фотографи ће улазити пре свитања и чекати свој најбољи кададар. Контејнер је мало укопан, да би што мање био видљив. Остала је и надстрешница да се монтира, те се надају да ће до зиме чека бити готова за прве фотографе.
Орнитолози евидентирају сваке године нова гнезда, а Драгиша каже да је око 18 активних у Војводини што је изузетно добро, јер значи да се популација опоравља. Једно гнездо је уочено на десетак километара од Фрушке горе преко Дунава, те је велика вероватноћа да ће неки новоформирани пар проценити да је Фрушка гора згодно место за живот.
– Не можемо да вратимо природу у стање од пре 100 година, али можемо да помогнемо тако што ћемо, уколико знамо где је гнездо, елиминисати узнемиравање птица, нарочито у репродуктивном периоду. Такође, можемо да им помогнемо током зиме, када лутају даље од својих гнезда у потрази за храном. Границе им не значе ништа, оне прелете пар стотина километара, а прилагођени су да зими, када немају шта да лове, траже лешеве угинулих животиња. Све је мање стоке и дивљачи, те је смисао овог пројекта модернизовати већ постојеће хранилиште на које се односе лешеви домаћих животиња током зиме, а орловима не треба пуно да га открију– прича наш саговорник.
Хранилиште је направљено пре више од 20 година на локацији бившег каменолома Дебели Цер, и сваке зиме је извор хране за велики број орлова, али и за друге врсте птица. У почетку су се лешеви остављани на земљу, али пошто су и друге животиње односиле храну, направљена је метална платформа пре десетак 10 година, висине је два метра, на коју се подиже месо.
– Раније смо само зими износили лешеве на хранилиште, с обзиром на то да се у то годишње доба птице прихрањују, међутим ове сезоне смо у оквиру пројекта решили да одржавамо хранилиште током целе године, да видимо да ли ће и колико оно бити активно и мимо зиме. Претпоставка је да неће, и до сада се она испоставила као тачна. Сада су најчешћи гости трпезе гавранови, који живе у близини. У оквиру пројекта, поставили смо видео – надзор, којим ћемо у реалном времену пратити дешавања на хранилишту. Он неће служити само нама, већ је идеја да видео снимцима уживо може било ко од грађана да приступи. Такође, да бисмо имали евиденцију о томе шта се тамо дешава, смислили смо да направимо један софтвер који ће бити повезан са камером, препознавати птице, једноставно бележити све податке, што би нам олакшало мониторинг – прича Драгиша.
Чуварска служба ЈП Национални парк „Фрушка гора” често на терену наилази на повређене птице, испале младунце, или на мртве животиње, зато је јако важно да буду обучени како да реагују у тим акцедентним ситуацијама.
– И даље се у многим местима Војводине намерно трују животиње. Најчешће су то глодари, шакали или слично, које могу служити као извор хране орловима, те и они индиректно могу да се отрују. Различите ситуације изискују различите реакције, а у оквиру пројекта смо организовали обуку чувара природе, када су стручњаци из Завода за заштиту природе и Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, у два дана држали теоретску и практичну обуку свих чувара. С обзиром на то да се орлови крсташи хране различитим животињама, а примећено је да су добар део плена текунице, идеја је да се пашњаци и ливаде као природна станишта ових глодара редовно одржавају. Сваких пар година то радимо, а сада ћемо у оквиру пројекта организовати волонтерску акцију чишћења код села Нерадин, када ћемо уклањати обраслу вегетацију – објашњава нам биолог Савић.
На млађима свет о(п)стаје
Промоција свих активности важна је за заштиту природе, нарочито је важна едукација најмлађих, јер су они будући чувари природе. Зато су у оквиру пројекта осмисли да одрже двадесетак радионица у основим школама за децу која живе у околним селима Фрушке горе, и који су свеприсутни на овом подручју Такође, Драгиша каже да ће током посета, свакој школи оставити компјутер на недељу дана, не би ли и они у паузи од градива уживали у сликама са хранилишта.
Драгиша каже да као јавно предузеће немају стручњаке орнитологе, те немају могућност самосталног истраживања и праћење стања птица, зато су ту партнери на пројекту из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, те није случајно што је баш током наше посете орнитолог, односно теренски биолог из Друштва, Стефан Прекајски, дошао до локације на којој смо били са Драгишом да анализира и посматра активности на хранилишту.
– Мој посао је да од марта до краја октобра идем на различите локације и пратим, лоцирам и прикупљам што више података о томе где су птице, где су активна гнезда, да уочим да ли им нешто смета и предлажим евентуална решења. То су подаци који ће управљачима у НП „Фрушка гора” бити од велике важности за даљи рад. Главни циљ је привући крсташа, с обзиром на то да се њихова популација шири са севера Баната. За ова четири месеца на терену, успео сам да, поред орла мишара који је најчешћа грабљивица, забележим и јастреба и кобца, затим сокола ластавичара, осичара, а имао сам ту срећу да уочим и шумску сову – каже Стефан, но од крсташа још ни трага ни гласа.
Пројекат „Дугорочно очување птица грабљивица на територији НП „Фрушка гора” се реализује у сарадњи са УНДП, уз финансијску подршку Европске уније, у оквиру пројекта „ЕУ за зелену агенду у Србији”.