(ВИДЕО) ИТАЛИЈАНИ И АМЕРИКАНЦИ НАПУШТАЛИ СВОЈЕ ДОМОВЕ ПА ГНЕЗДА СВИЛИ У СРПСКОМ СЕЛУ Налази се у подножју Ртња, а мештани га зову и Латински град
Налази се у подножју планине Ртањ
Село Врмџа удаљено је 15 километара од Сокобање и налази се у подножју планине Ртањ. Ово село, како неки тврде, представља феномен - једино је село у Србији у које се у последње време доселио значајан број људи, и то већином младих људи са децом.
Досељеници су пристигли из Србије, Италије, Америке...
О овоме је причала једна Каролина, која на Тиктоку има налог "каролинадјукиц" и која је остала одушевљена овим малим местом занимљиве историје и нестварне лепоте. Село Врмџа је име добило по изворима воде, прича Каролина у снимку који је објавила.
"И данас мештани кажу: "Наврнути воду" отприлике скренути воду у жељеном правцу. "Одврнути воду" - вратити је у првобитни ток. Значи - место са доста воде, односно извора", каже она.
У средини села, наводи, налази се упечатљива стрма стена на којој се налазе остаци врмашког града.
"Мештани га зову и Латински град. И ако никада нису вршена детаљна истраживања, град највероватније потиче из времена Јустинијана. Врмашки град се касније спомиње као српски средњевековни град, а за време деспотовине, господар Новог Брда, на Косову, држао је и Бован и Врмџу. С обзиром да се у Новом Брду вадило најскупоценије сребро тог периода, аргентум де глама, које је у себи садржало и 30 одсто злата. Познато је да је товаре слао и у Врмџу, што је основа за многобројне приче, легенде и митове о изгубљеном благу које се и дан данас препричавају", прича она.
Занимљиво је да је град 1413. године разорио Муса Кесеџија после дуге опсаде.
"Поред старог града пролази макадамски пут који води до језера, познатог као Врмашко (Врмџанско) језеро. Пролази се поред прелепе воденице, која је претворена у етно ресторан. Надаље пролазите поред јаког извора хладне и питке воде и стижете до језера. Највероватније је крашког порекла, настало после неких земљотреса, а скоро је кружног облика, пречника око 50 метара. У језеру има риба и осталих живих бића која прате овакве биоценозе", каже она.
Простор је, вели, лепо уређен, има доста клупа, столова, дрвених надстрешница. Амбијент је сав у зеленилу, има места и за камповање, тако да увек има туриста.
"Ако кренете мало у шуму, могуће је видети срне, фазане, зечеве, а у зимском периоду могућ је и сусрет са вуком, шакалима, дивљом свињом па и јазавцем", прича она и додаје да је за мало смелије и спремније могућ и успон на Ртањ.