Алији Балијагићу 40 година за убиство брата и сестре ПОТВРЂЕНА ПРЕСУДА ЗА БРУТАЛНО УБИСТВО
Апелациони суд Црне Горе потврдио је пресуду Вишег суда у Бијелом Пољу којом је Алија Балијагић осуђен на јединствену казну дуготрајног затвора од 40 година због тешког убиства Јована и Миленке Маџгаљ у бјелопољском селу Соколац.
Он је осуђен и због недозвољеног држања и ношења оружја.
Како је саопштено из Апелационог суда, одбијена је као неоснована жалба браниоца оптуженог, па је потврђена првостепена пресуда којом је Балијагић оглашен кривим за тешко убиство и недозвољено држање и ношење оружја и експлозивних материја.
Истом пресудом, наводи се у саопштењу, оптуженом је изречена и мера безбедности одузимања ловачке пушке југословенске производње, марке "ЦЗ", модел "М 93", калибра 12/70, за коју је утврђено да је коришћена за извршење кривичног дела.
Из Апелационог суда су саопштили да је одбрана жалбом оспоравала закључак првостепеног суда да је Балијагић оштећене лишио живота на подмукао начин. Жалбом је, како додају, указивано и на наводно непотпуно утврђено чињенично стање, посебно у делу који се односи на урачунљивост оптуженог.
Апелациони суд је, међутим, оценио да је Виши суд у Бијелом Пољу правилно закључио да је Балијагић убиство починио на подмукао начин.
"Овај суд, као и првостепени, налази да у конкретном случају подмуклост у поступању оптуженог садржи и објективне и субјективне елементе убиства на подмукао начин", наводи се у саопштењу.
Не доводи се у питање његова урачунљивост
У саопштењу се додаје да ниједна чињеница која се односи на душевно стање оптуженог у време извршења кривичног дела не доводи у питање његову урачунљивост.
Суд је, како је саопштено, посебно ценио резултате судско-психијатријског вештачења које је спровела комисија вештака. Они су утврдили да код Балијагића нису евидентирани знаци акутног или хроничног душевног обољења, нити заосталог душевног развоја.
Према наводима из саопштења, код оптуженог је утврђен дисоцијални поремећај личности са израженим нарцисоидним цртама, одсуством емпатије и моралне инхибиције, али су му когнитивне, мнестичке и вољне психичке функције биле очуване.
Због тога је Апелациони суд оценио да није било основа за институционално посматрање Балијагића ради утврђивања урачунљивости, како је то тражено жалбом.
Узете у обзир отежавајуће околности
Апелациони суд је испитао и део пресуде који се односи на казну и закључио да је првостепени суд правилно ценио отежавајуће околности.
Како се наводи у саопштењу, међу отежавајућим околностима су ранији живот оптуженог, његова вишеструка осуђиваност, личност, склоност ка вршењу кривичних дела, као и чињеница да раније изречене санкције нису утицале на њега да убудуће не врши кривична дела.
Суд је ценио и околности под којима је дело извршено, као и понашање Балијагића након убиства. Из Апелационог суда су подсетили да је Балијагић након извршења кривичних дела био недоступан државним органима, јер је побегао и скривао се.
"Све ове околности у својој укупности оправдавале су изрицање најстроже казне оптуженом", саопштено је из Апелационог суда.
Kurir, Vijesti.me/B92.net
