ДА ЛИ ПРИПРЕМАТЕ РУЧАК С ПРАВИМ КРОМПИРОМ Ових 5 грешака прави скоро свако у кухињи
Кромпир је вероватно најприступачнија намирница у вашој кухињи, али начин на који га бирате, чувате и термички обрађујете може значити разлику између врхунског прилога и потпуног промашаја.
Без обзира на то да ли правите класичан пире, хрскаве кромпириће из рерне или га кувате за салату, постоје јасна правила која аматери у кухињи често несвесно крше. Оставите љуштилицу по страни, извадите кромпир из фрижидера и проверите које од ових пет уобичајених кулинарских грешака правите.
1. Купујете погрешну врсту кромпира
Нису сви кромпири исти, а најважнији фактор при избору је ниво скроба.
Бели (или жути) кромпир - За пире и печење: Овај кромпир има висок проценат скроба. Лако се кува, брзо се распада и изнутра постаје пахуљаст. Због тога је апсолутно најбољи (и једини) избор за савршен, кремаст пире или хрскави печени кромпир из рерне.
Црвени кромпир - За салате, мусаку и чорбе: Садржи мање скроба и има чвршћу структуру. Он савршено држи облик чак и након дугог кувања. Ако правите кромпир салату, мусаку или паприкаш где не желите да вам се комади претворе у кашу, увек купујте црвени кромпир.
Млади кромпир (у сезони): Препун је воде и има изузетно танку кору. Он се никада не љушти и савршен је за печење у комаду, али никада, апсолутно никада, не покушавајте да од њега направите пире, јер ћете добити лепљиву, воденасту масу.
2. Чувате кромпир у фрижидеру
Ако вам кромпир тренутно стоји у фрижидеру, одмах га извадите. Температуре у фрижидеру су превише ниске и покрећу хемијску реакцију која природни скроб у поврћу претвара у шећер. Кромпир постаје неприродно сладак и брже тамни приликом пржења или печења.
Правилно складиштење подразумева суво, тамно и хладније место (попут оставе) уз добру циркулацију ваздуха. Важно: Никада га не чувајте у истој корпи са црним луком, јер гасови које лук испушта убрзавају клијање кромпира.
3. Бацате проклијао кромпир
Појавиле су се клице на кори? То не значи да кромпир мора у канту. Клице су само знак да услови складиштења нису били идеални. Довољно је да их оштрим ножем дубље исечете и уклоните.
Међутим, ако приметите зелене флеке испод коре, те делове обавезно и издашно одстраните. Зелена боја указује на присуство соланина, природног токсина који даје изразито горак укус и може изазвати стомачне тегобе у већим количинама.
4. Опсесивно га љуштите
Ако аутоматски посежете за љуштилицом чим узмете кромпир, правите дуплу грешку. Кора не само да даје одличну текстуру и рустичан изглед печеним јелима, већ чува и највећи део влакана.
Један кромпир средње величине са кором обезбеђује око 4 грама влакана, кључног нутријента за добру пробаву, осећај ситости и стабилизацију шећера у крви. Добро га оперите четкицом и пеците у комаду.
5. Падате на основним техникама кувања и печења
Најчешћи проблеми са текстуром готовог јела долазе из лоше технике:
Грудваст пире и гњецав кувани кромпир: Ово се дешава искључиво зато што кромпир сечете на комаде неједнаке величине. Ситни комади се прекувају и упију превише воде, док крупни остану живи унутра. Увек сеците кромпир на идентичне коцке. Трик: Оцедите га чим виљушка лагано прође кроз средину, како не би постао воденаст.
Бледи печени кромпир: Уместо да га печете дуго па на крају "палите" горњим грејачем покушавајући да добијете боју, примените ресторански трик: пре печења, убаците празан плех са мало уља у рерну да се добро загреје. Када насечен кромпир пребаците на врело уље, одмах ће почети да се карамелизује и добићете савршену хрскаву корицу са свих страна.
Престаните да третирате кромпир као досадну намирницу која трпи све. Правилан избор сорте, чување ван фрижидера и основне технике сечења и термичке обраде једини су пут до оног савршеног, ресторанског укуса у сопственој кухињи.