”ДА НИЈЕ БИЛО НЕВЕСИЊА 1875. НЕ БИ БИЛО НИ ЈАВОРА 1876. ГОДИНЕ” Антић: Српска је чедо Невесињског устанка

Он је рекао да је Невесињска пушка из 1875. године један од најважнијих историјских догађаја у модерној историји српског народа.

Да није било Невесињске пушке, вероватно ни краљ Милан ни краљ Никола не би тако лако ушли у рат са Османлијама и не би тражили подршку тада царске Русије, казао је Антић.

"Не би дошло ни до Другог српско-турског рата и ослобођења четири нахије на југу централне Србије, нити би Пирот, Ниш, Лесковац и Врање били слободни, нити би дошло до Берлинског конгреса. Вероватно би се многе ствари на Балкану геополитички другачије одигравале да није било Невесињске пушке", навео је Антић.

Према његовим речима, заједничким снагама изражена је жеља да управо овај догађај, као симбол отпора, трагања за слободом и нечега што је везивно ткиво Срба на српском простору, буде означен као темељ теорије крви и тла на којима почива модерна српска држава.

"Постоје многи историјски извори да су чак и ови устаници у Херцеговини били подстакнути одређеним жељама неких других, а не само својим личним, да се ослободе османскога јарма", казао је Антић.

Он је навео да су жеље Црне Горе и Србије да се неки делови територије припоје или Црној Гори или Србији учиниле толико да се морало сачекати неких стотињак и нешто година док се није родила најмлађа српска држава - Република Српска.

"И, управо Република Српска, чедо овог устанка у Невесињу, јесте чедо и Миће Љубибратића и Пера Тунгуза и Пеције Поповића и Пека Павловића и свих оних који су тог јула 1875. године дигли устанак у Херцеговини. Република Српска је данас можда највеће огледало српског народа, управо из тог растакања Османског царства на Балкану", истакао је Антић, пренела је Срна.

Антић је навео да Република Српска данас јесте темељ стварања неких модерних, нових српских односа на овим просторима и да су зато очи Србије итекако упрте у Српску са жељом да опстане у државном, правном, међународном континуитету, уставном и територијалном смислу.

"Да опстане, а да се онда, када дође тај час, као што је то говорио Владимир Ћоровић - сви ујединимо под капом небеском и да једном заувек завршимо тај вековни недосањани сан о српском уједињењу", поручио је Антић.

Он сматра да довољно енергије и снаге постоји међу свима, жеље су обостране и са једне и са друге стране Дрине, све с циљем промишљања боље будућности српског народа.

"У име Владе Републике Србије, позивам да у недељу, 12. јула, на Јавору, будемо сви заједно да обележимо 150 година од јаворског рата и Калипољске битке. Да није било Невесиња 1875. године, не би било ни Јавора 1876. године. Неколико хиљада тада младих српских војника дало је своје животе у операцијама које су трајале три месеца. Чувени мајор Михајло Илић је бранио част српске војске на Јавору и Калипољу - подсетио је Антић.

Антић је изразио наду да ће данашња Република Српска, вођена мудрим државничким одлукама њеног руководства и политичких фактора, успјети да разумије историјске околности и да предупреди све велике изазове и недаће које пред њу стављају Европа и свет.

"Слава свим нашим војводама, јунацима, свештеницима, учитељима, виђеним људима који су дали живот у свим херцеговачким устанцима и за слободу Републике Српске. Нека живи Република Српска, живела Србија! - поручио је Антић.

Обележавање 151 године од Невесињске пушке организују одбори влада Републике Српске и Србије за неговање традиције ослободилачких ратова.