"НАШЕ МИСЛИ ОКРЕНУТЕ СУ ЧУВАЊУ СРПСТВА" Вучевић на обележавању 150 година Невесињске пушке упутио снажну поруку НЕ ДОЗВОЛИМО ДА НАС СЛОМЕ МРСКЕ ЛАЖИ
Лидер напредњака и саветник председника републике за регионална питања Милош Вучевић је данас у Невесињу на обележаваљу 150 година од Невесињске пушке рекао да једино кад смо уједињени у добру, нико нас не може победити.
-Једно од тих места, које је нас – Србе обележило, јесте Невесиње. То је место где се данас налазимо. То је брдо Гребенац, које нас утврди на камену. Утврди нам Гребенац Србију, на стени силној. Да будемо заветно тврди и јаки, као овај херцеговачки крш и овај племенити и храбри народ. Јер се на крви и жртви овог народа, утемељила наша савремена, нововековна независност. На овом месту отпочео је и затворен круг правде и правичности, круг Божије промисли. На овом месту се формирала светосавска мисао, и управо овде – на једном од извора српства, одјекнули су пуцањ и поклич, рекао бих: јецај и молитва Србинa за слободом и уједињењем - рекао је Вучевић.
У прошлости су лажне идеологије и варљиве политике и пропаганде, настојале, како је рекао Вучевић, да Невесињску пушку представе као устанак: „Народа и народности Југославије“, који су се тобоже дигли, да стварају некакву социјалну републику, изврћући саму суштину овог устанка.
-Писане су књиге и снимани филмски спектакли, како би се допрло до што ширих друштвених слојева, а пре свега младих. Та лаж, добар је пример како је током комунистичког и Брозовог периода, али и данас, вршена крађа историје, крађа националних победа и на крају – крађа идентитета. А шта је истина, браћо? Истина је да је овде Србин лио своју крв за слободу свих. Веровао је, наивно и часно, да он у свом јунаштву, треба и другима слободу да подари. Веровао је да се добро добрим враћа. А сви догађаји након Невесињске пушке, горко су га демантовали и дубоко нас опомињу. Та храброст и то јунаштво били су предмет злобе и мржње. До данашњег дана, имамо прилике да гледамо како се многи у окружењу наслађују над сваким нашим падом, како силно желе и радују се сваком нашем поразу - навео је Вучевић.
Најтрагичније од свега, подсетио је Вучевић, јесте што је туробни 20. век у којем смо имали Јасеновац, Јадовно, све јаме бездане и страдања наша, изнедрио генерације нас самих, нашег рода и порода, које су се одродиле од нас и презреле нас.
-То су управо они који би историју и очеве наше и очеве њихових очева, заменили за шарене лаже и јефтина обећања и који би револуцијом да направе дисконтинуитет од Немањића до данас. Они отворено позивају нашу децу да се одрекну својих очева, што симболички значи да треба да пресеку све корене, све везе са историјом и вером и да се одрекнемо свега што нас чини народом Светог Саве. То су они којима је пленум испред канона и закона, који би и световну и духовну власт да бирају на улици и под уценом блокада, то су они којима је подршка стране земље испред подршке отаџбине, то су они који нам говоре да ће нам бити боље тек кад престанемо да постојимо, јер овакви какви смо - не ваљамо, то су они којима је Србија „тамница народа“ и они који Србе проглашавају за „геноцидан народ“, иако је српски народ један од најстрадалнијих у читавој Европи - истакао је Вучевић.
Нова опасност са којом се суочавамо, рекао је Вучевић, је опасност унутрашњег раздора.
-И ми данас морамо да одбранимо и отаџбину и народно јединство. То су данас наши првенствени задаци. Наше мисли и стрепње окренуте су томе — како да сачувамо мило српство и Србију. Ништа, ама баш ништа, није ни смешно, ни велико, ни свето у ономе што нам се данас дешава, док многи певају, играју и радују се нашој несрећи. Ти који тако раде понижавају већину свога народа и ниподаштавају га, а државу су презрели и одрекли је се, а да тога многи нису ни свесни. Нису научени да се сећају и да воле. Е зато је овај устанак, као и сви национални празници од историјског значаја – поново важан. Да нас подсети да је српство једно и јединствено, без обзира на то у којим државама обитава. Да нас подсети да када смо били једно и јединствени, све силе овога света на Берлинском конгресу, морале су да признају и потврде нашу државност и слободу. Да су наши преци гинули знајући да је основни циљ – да сачувамо народ, веру и државу од Бога дату. Зато, браћо и сестре, нека нам данашње сабрање буде и опомена и надахнуће. Да не дозволимо да нас сломе мрске лажи, нити да нас раздвоје отровне подвале. Да чувамо сећање, јер без памћења неће бити ни нас - поручио је Вучевић.
Невесињска пушка није, како је истакао, пуцала само против тлачитеља и угњетача, она је одјекнула као завет и као опомена: да слобода није дар, већ огроман дуг према прецима. Управо према нашим очевима и нашим старима. Зато се саберимо око идеје очувања наше свете отаџбине. Јер када смо заједно, уједињени у добру, нико нас не може победити. То је једини пут да у будућности сачувамо оно за шта живимо и о чему бринемо – нашу отаџбину, народ и веру - рекао је Вучевић.