РЕЗОН: 14 истина које сам први написао о блокадама
1. Несрећа на Железничкој станици, трагична у сваком погледу, уместо дубоког и искреног жаљења за изгубљеним животима и неупитне потребе за рационалним преиспитивањем чињеница, донела је насиље и хаос. У времену кад би требало да преовлађује мудрост доминира нагон да се несрећа претвори у уличну револуцију и фестивал простоте. Политичка корист организатора протеста постала је важнија од туге породица жртава. Што би рекао Волтер, имају огромну вољу за мржњу и прогон, али нимало за искрену тугу.
Пише: Милорад Бојовић
(10.11.2024)
2. Време је показатељ стварних намера маса, каже Гистав ле Бон. После 22 дана, обелодањена су два стварна циља опозионих протеста. Први и најочигледнији јесте унутрашња борба опозиције. Протести су сукоб старе и нове генерације за престиж и примат.
(24.11.2024).
3. Либерализам српских студената који организују блокаде факултета заснован је на комунистичким идејама. Они тврде да народ није поуздан извор суверенитета. Да је већина народа заведена и корумпирана. Да на власти одржава политичку класу за коју је интересно везана. Под интересом подразумевају посао у новоотвореним фабрикама. И револуцију нуде као пут да суверенитет приграби грађанска елита, као „узвишени” део народа.
(15.12.2024)
4. Блокаде факултета су нова хипи комуна... Комуна нуди све оно чега нема у реалном животу. Забаву, и сваку другу врсту ужитка. Кад би им неко рекао да иду кући, одбили би, вођени Епикуровом максимом “Задовољство је почетак и крај срећног живота”.
(22.12.2024.)
5. Након зрелог разматрања намеће се закључак да није у питању побуна зато што власт не развија земљу. У питању је класни анимозитет. Бившој комунистичкој елити, преобученој у демократско рухо, смета што је некад запостављена класа обичних људи успела да се уздигне до позиције да самостално одлучује о својој судбини.
(29.12.2024.)
6. Не треба се чудити борби опозиције и њених економских филозофа против директних страних инвестиција. Није тешко погодити зашто. Грађани који не гласају за опозицију треба да остану без посла, да би постали њихов политички плен. Да би их купили лажним обећањима. Кад имају посао и плату, људима се теже продају шарене лаже.
(5.1.2025.)
7. Студенти су постали свесни да је опозиција, као и увек, ненадмашна у својим кобним учинцима. И да ће уколико се не раздвоје од њих дискредитовати свој ангажман. С друге стране опозиција с правом може да сматра да се студенти боре само за себе. Ако би студенти свој бунт артикулисали у политичку идеју, сасвим је сигурно да власт не би изгубила изборе, али би велики број опозиционих партија остао испод цензуса.
Ако би студенти свој бунт артикулисали у политичку идеју, сасвим је сигурно да власт не би изгубила изборе, али би велики број опозиционих партија остао испод цензуса. (19.1.2025)
(19.1.2025)
8. Пошто нема раднике, јер их је оставила без посла, опозицији су да би дошла на власт, потребне особе без успомена. Без опомињуће жаоке сећања. Само ђаци и студенти не знају да је опозиција вишеструко гори избор за Србију. Ко год има више од 40 година, а није био интересно везан за некадашњу власт, зна како изгледа просперитет по њеном моделу.
(2.2.2025.)
9. Шарп пише: “Ако се нешто жели постићи, мора се испланирати како то урадити... И наћи финансије... Спонтаност је добра, али може бити само штетна.” Свако ко жели може да верује да је сличност захтева, блокада, бдења, маршева, окупљања, бојкота и протеста, који се дешавају у Србији и метода описаних у књигама Шарпа, Акермана и Палмера, спонтана и случајна.
(Политика, 27.3.2025).
10. Није проблем у разликама. Различитост је неопходна. Проблем је што Србија блокада не чује Србију која жели да ради. И да иде у школу. Неће да је чује. Као у лоше режираним холивудском филму. Обраћа им се само као тужилац, или сведок оптужбе. И сматра да поседује монопол на слободу мишљења, и да присталице власти немају право на њу.
(13.4.2025.)
11. Они који су највише имали у комунизму, два пута су 1989. и 2000. рушили своју творевину да би имали још више. А народ још мање. Онда се 2012. десио обрт. Обични, пристојни, али маргинализовани и понижени су добили прилику и привилегију да се питају уместо елите. Од 1. новембра присуствујемо покушају веома бизарне револуције. Буржоазија протестује против пролетера.
(18.5.2025.)
12. Студенти и опозиција треба да одлуче да ли ћемо заједно пронаћи пут помирења или ћемо заувек остати заробљеници огорчења. Дијалог није двобој. Није мортал комбат, већ уљудна размена аргумената... Демократија је префињена палата у којој живимо заједно, негујући међусобне разлике. Та кућа је крхка, може брзо да се уруши ако сви брижљиво не учествујемо у њеном одржавању. Није већи демократа онај ко снажније галами, већ онај ко је способнији да саслуша. Другачије мишљење није недопуштена слабост, већ уважавајућа снага.
(Политика, 21.6.2025).
13. Велика амбиција, претворила се у огромно очајање... Студенти су схватили да су остали сами. Да више сметају опозицији, него власти. И да се лидери опозиционих партија боре да сачувају постојећи политички поредак, јер им он гарантује привилегије и бенефиције. У новцу и натури.
(3.8.2025)
14. Спорите ли факат да на изборима побеђује бољи програм и боља визија? Ако не спорите, јесте ли спремни да признате да, уколико не напишете програм и не понудите га грађанима и не одостанете од блокада, ваши захтеви за ванредне изборе, никад нису били искрени, и да је иза њих стајала намера да изазовете нови 5. октобар?
(7.9.2025)
Аутор је стручњак за односе с јавношћу
