РЕЗОН: Рођенданска американизација деце

Захваљујући петооктобарској “демократској транзицији” Срби већ 25 година живе као Американци. Троше све што зараде. Кад немају, узму зајам, или кредит. Под утицајем софистицираних методa за управљање свешћу и друштвеним процесима уче децу да робују иделогији капиталистичког либерализма. Куповати, куповати и само куповати. Дужити се из интереса. Највише волети оне који највише имају. 

Тако је и рођендан је постао чист бизнис. Ко жели да буде прихваћен, мора да слави. И то на високој нози. Никако код куће. Обавезно у најскупљој играоници, да се деца одмалена навикавају на филозофију конзумеризма. Родитељи упадају у дужничко ропство да би задовољили дечије прохтеве подстакнуте садржајима са ТВ канала и друштвених мрежа којих 24 сата 365 дана у години промовишу капиталистичку идеологију - троши, само троши, и бићеш сре­ћан. Рођендан је постао обавезан догађај, важнији од одличног успеха и доброг васпитања. Ко не слави тај је гоља! 

Коме су битни дечији рођендани? И чему служе? Како је култ рођенданских прослава завладао школама и породицама? Како је једна обична природна чињеница претворена у олтар расипништва? 

Срби као и увек са 20, 30 година закашења следе америчке трендове. Још од другог златног доба Холивуда желе да живе као Американци. Да би у томе успели, морали су другарство засновано на емоцијама да замене робноновчаном разменом. И тако, деца одмалена постају службеници глобалног капитала. За то су криви родитељи. Они су заборавили да деци да би била срећна, и да би се забављала, нису потребни ескејп румови, хорор филмови, нити било која врста дигитализованих бесмислица. Могу да иду у парк да се играју кликера, вије, ластиша. Могу да оду до оближњег игралиште да играју фудбал, кошарку, одбојку. И једу сендвиче и кућне торте, успут. Да поклањају једни другима књиге. Улазнице за позориште. Уместо тога новац троше на маркирану одећу, козметику, модне геџете, и сличне непотрепштине. И ту се крије одговор. Проблем с обичним дружењем је у новцу. Лопта траје годинама. Кликери се бескрајно врте укруг. У истој групи дечака. А један ластиш који такође траје годинама не кошта више од два евра. Нема профита! А Стајнбек нас је научио да капитал живи од профита. Као што су човеку за живот потребни храна и вода. 

Срби у потпуности живе амерички живот. Већ 26 година, од када су 5. октобра 2000. на поклон добили транзициону демократију, живе само по мери крупног капитала. Пола дана проводе на послу, радећи за крупни капитал, а после одлазе у шопинг молове и троше новац купујући робу коју је произвео крупни капитал

Деца која се играју у природи, пију воду с парковске чесме, а не из фирмиране флашице, не уклапају се у капиталистичку слику света. Њима требају клинци који имаји паметне телефоне на којима прате модне и друге потрошачке трендове. Јер ће на тај начин њихова неискврана свест лакше прихватити идеологију куповине. Уместо дружења, изабраће рођенданске журке које су фестивали шопинговања. Ићи ће са мамама, или у друштву да у скупим радњама бирају скупе ствари. Искреност није мера другарства. То је постала новчана вредност. Друг или другарица са фенси поклоном више вреде. 

Нису само деца укључена у овај амерички потрошачки обред. На жртвеник потрошачког помодарства жртве приносе и одрасли. Неко организује помпезне прославе рођендана да би се правио важан. Неко то чини из других побуда, које су, као и капитал, скопчане са меркантилним идејама. Славље је удица која му помаже да учврсти контакте са људима од којих има корист, или да продуби контакте са особама од којих може имати корист. 

Рођенданске сатурналије нису једини доказ нашег поклоњења богу капиталистичког либерализма. Фукујаму je читао мали број Срба. Али, Срби су доказ да је Фукујама у праву. Срби у потпуности живе амерички живот. Већ 26 година, од када су 5. октобра 2000. на поклон добили транзициону демократију живе само по мери крупног капитала. Пола дана проводе на послу, радећи за крупни капитал, а после одлазе у шопинг молове и троше новац купујући робу коју је произвео крупни капитал. Онда у истом том шопинг молу иду у биоскоп да гледају филмове које је финансирао крупни капитал. И на крају иду да једу у ланцима брзе хране крупног капитала. Пред једном шкотском белосветском компанијом увек је гужва као да се дели бесплатно. Нико не би појео пљескавицу. Сви се гнушају тог сељачког српског јела. Али сви обожавају ројалбургере, хамбургере, чизбургере и остале мешавине, у којима, према многим истраживањима месо веома дефицитарно. Tу је још један омиљени српски бренд - крилца из фритезе. Део пилета који су код куће избегавали, и с гнушањем га остављали у тањиру, сада обожавају као изузетну посластицу. 

Нису волели “југословенско смеће” али обожавају скандинавске трице. Сви чији су родитељи презирали Шипад или Симпо, незадрживо хрле да купе Јиск и Икеу. Нису волели ЕИ Ниш, Обод, али обожавају кинеске или корејске уређаје. Ајфон је постао мера друштвене вредности. Срби су као и остатак света подлегли масовној хипнози са неког екрана, у нади да ће живети живот из холивудских филмова, музичких спотова Трејса и Ај-ди-џеј канала, рилсова са Инстаграма или ТикТока. Вођење политике на основу хајпова са друштвених мрежа, не гарантује стратешко разумевање живота и државе. 

Пише: Милорад Бојовић

Аутор је стручњак за односе с јавношћу